Обележена 81 година од Новосадске рације

- Постоје датуми који нису само део историје и сећања већ представљају велику животну лекцију за све нас и за оне после нас. У те датуме спадају и ови јануарски дани у којима у тишини поред споменика Породица одржавамо помен на језиво страдање наших суграђана пре 81 годину када је мучки убијено преко 1300 Срба, Јевреја, Рома, међу њима и много деце, стараца, целих породица, само зато што су припадали другом народу или другој вери – рекао је градоначелник Новог Сада, Милан Ђурић.              

Према његовим речима, Нови Сад је научио да живи са вечном тугом, са тугом због невиних жртава, целих породица које су страдале, због генерација које су нестале у леденој води Дунава.

- У болесним умовима окупатора они су били криви јер су припадали другим нацијама или другој вери. Нови Сад је научио да има свој тужни јануар, баш овде поред споменика “Породица”, он је симбол сећања на најтужније дане у историји нашег града, али и опомена да људско увек мора да победи и превлада над мржњом и нељудским. Осамдесет једну годину после злочина какав цивилизација не памти, на овом месту одајемо помен готово искорењеним новосадским породицама Голдштајн, Љубојев, Шосбергер, Сремчевић, Јовандић и многим другим јер предугачак је списак мучки одузетих живота у тродневној кланици и безумљу од 21. до 23. јануара 1942. године – навео је Ђурић.

Он је рекао да сећање мора вечно да живи и да је то завет за будућност.

- Зато град Нови Сад свом снагом покреће процес изградње Меморијалног центра посвећеног жртвама јануарског погрома. То је наша људска и историјска и обавеза и одговорност. То је наш одговор јер је очигледна намера окупатора који су сејали смрт улицама нашег града била да се сећање на жртве избрише. Зато су их и бацали у залеђену реку, да би заувек нестали. Нови Сад то неће дозволити, него ћемо сећањем на све жртве учити генерације које долазе да злочини немају оправдање и да их не дозволе никад више – рекао је градоначелник Новог Сада, Милан Ђурић.

Он је позвао на јединство у осуди овог крвавог окупаторског пира над нашим суграђанима и изразио жељу да се настави неговање заједништва и борба против свега што уноси поделе или супростављање.

- Желим да свима покажемо да људе ценимо по томе какви су, а не ког су рода, вере или нације. Наш Нови Сад је град младих, град културе, изникао на темељу невине крви, он је наша заједничка кућа коју градимо у слози и љубави. Морамо да будемо одбрамбени бедем свакој мржњи, безумљу, да будемо лука добрих људи са добрим намерама. Свет је научио велику животну лекцију, након крвавог пира побеснеле окупаторске војске, након погрома који се збио у Новом Саду, Нови Сад је научио да никад не заборави - рекао је Ђурић.

 Помен жртвама Новосадске рације у име јеврејске заједнице водио је рабин Исак Асиел.

- Преживљавање Јеврејског народа је велика тајна светске историје. Преживљавање народа који је дуже од две хиљаде година живео без силе, необјашњиво је у свету у којем се у суштини опстаје захваљујући ослањању на силу. Народ без земље, без организоване владе, без икаквог извора материјалне моћи, која се изгледа једина сматрала важном кроз људску историју, одакле му снага опстанка, одакле му издржљивост да се сачува идентитет. Тајна опстанка Израела објашњавана је као ђаволско дело, Јеврејин је био у савезу са нечастивим, Јеврејин је имао сатанске особине јер је и сам био Сатана, а у модернијим временима то објашњење није било прихватљиво, Сатану је заменила тајна међународна завера Сионских мудраца – навео у свом обраћању рабин Исак Асиел.

Према његовим речима страх који толике цивилизације осећају према Јеврејину, сумња на који наилази, потпуно су ирационални. Али, како каже, имају своје оправдање.

- То је облик међународног лудила јер се заснива на веровању у моћ Јевреја и њихову намеру да повреде, нашкоде или да владају. Нацистичка Немачка се заиста плашила Јевреја. Тај страх је био потпуно неоснован што се тиче материјалне и политичке моћи. Ништа не може да буде смешније него замислити да је постојала било каква рационална основа да се једна од великих историјских војних сила плаши моћи такозваног светског Јеврејства. Ништа не може да буде удаљеније од истине него луда сумња у јеврејску заверу против Немачке, међутим страх је ипак био стваран, стварнији од сваког страха који људска бића могу да осећају према супериорним материјалним или политичким силама које могу да јој запрете – рекао је Асиел.   

Он је додао да злочин нацистичке Немачке према Јеврејима нема премца у историји безумља.

- Свесно, радикално уклањање сваког трага моралног суздржавања од ниских људских  страсти, неограниченост нехуманости, срачунато извртање свих људских вредности, искорењивање свих људских осећања, идеологија мржње и религија бруталности које су следили и примењивали нацисти није била од овога света, то је било метафизичко варварство – закључио је рабин Исак Асиел

Службу помена жртвама у име Српске православне цркве водио је епископ ваљевски Исихије који је говорио о мучеништву свих жртава Новосадске рације који су

- Сетимо се браћо уз помоћ овог ветра који брише Новосадским кејом, тих ледених дана јануара 1942. године, одмах иза Богојављања, празника када се Бог у највећој мери открива онима који верују, одмах иза тога тога сетимо се те зиме која нам представља на најстрашнији, најезивији начин, супротност од Богојављања. Сетимо се страшних мука које су претрпели Новосађани, наша браћа и сестре, преци. Сетимо се у тој зими богоостављености, када су невини извођени и мучени и када су сви примили настрашнију могућу смрт, када су бацани под лед у ову величанствену реку која је заувек остала освећена тим њиховим страдањем – рекао је епископ Исихије.

У оквиру програма на Кеју жртава рације, композиције извели су Хор Јеврејске општине „Хашира“ и Хор Саборне цркве „Свети Георгије“, а чланице Кола српских сестара послужиле су кољиво и погачу. Помен је традиционално одржан и код спомен-плоче на Новосадској плажи '“Штранд'“.

Помену присуствовали председник Скупштине Војводине Иштван пастор, покрајински секретар за културу, информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић и представници Ниша, Краљева, Крагујевца, Шапца, Сремске Митровице и Земуна.                                 

    Н. Перковић