Obeležena 81 godina od Novosadske racije

- Postoje datumi koji nisu samo deo istorije i sećanja već predstavljaju veliku životnu lekciju za sve nas i za one posle nas. U te datume spadaju i ovi januarski dani u kojima u tišini pored spomenika Porodica održavamo pomen na jezivo stradanje naših sugrađana pre 81 godinu kada je mučki ubijeno preko 1300 Srba, Jevreja, Roma, među njima i mnogo dece, staraca, celih porodica, samo zato što su pripadali drugom narodu ili drugoj veri – rekao je gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić.              

Prema njegovim rečima, Novi Sad je naučio da živi sa večnom tugom, sa tugom zbog nevinih žrtava, celih porodica koje su stradale, zbog generacija koje su nestale u ledenoj vodi Dunava.

- U bolesnim umovima okupatora oni su bili krivi jer su pripadali drugim nacijama ili drugoj veri. Novi Sad je naučio da ima svoj tužni januar, baš ovde pored spomenika “Porodica”, on je simbol sećanja na najtužnije dane u istoriji našeg grada, ali i opomena da ljudsko uvek mora da pobedi i prevlada nad mržnjom i neljudskim. Osamdeset jednu godinu posle zločina kakav civilizacija ne pamti, na ovom mestu odajemo pomen gotovo iskorenjenim novosadskim porodicama Goldštajn, Ljubojev, Šosberger, Sremčević, Jovandić i mnogim drugim jer predugačak je spisak mučki oduzetih života u trodnevnoj klanici i bezumlju od 21. do 23. januara 1942. godine – naveo je Đurić.

On je rekao da sećanje mora večno da živi i da je to zavet za budućnost.

- Zato grad Novi Sad svom snagom pokreće proces izgradnje Memorijalnog centra posvećenog žrtvama januarskog pogroma. To je naša ljudska i istorijska i obaveza i odgovornost. To je naš odgovor jer je očigledna namera okupatora koji su sejali smrt ulicama našeg grada bila da se sećanje na žrtve izbriše. Zato su ih i bacali u zaleđenu reku, da bi zauvek nestali. Novi Sad to neće dozvoliti, nego ćemo sećanjem na sve žrtve učiti generacije koje dolaze da zločini nemaju opravdanje i da ih ne dozvole nikad više – rekao je gradonačelnik Novog Sada, Milan Đurić.

On je pozvao na jedinstvo u osudi ovog krvavog okupatorskog pira nad našim sugrađanima i izrazio želju da se nastavi negovanje zajedništva i borba protiv svega što unosi podele ili suprostavljanje.

- Želim da svima pokažemo da ljude cenimo po tome kakvi su, a ne kog su roda, vere ili nacije. Naš Novi Sad je grad mladih, grad kulture, iznikao na temelju nevine krvi, on je naša zajednička kuća koju gradimo u slozi i ljubavi. Moramo da budemo odbrambeni bedem svakoj mržnji, bezumlju, da budemo luka dobrih ljudi sa dobrim namerama. Svet je naučio veliku životnu lekciju, nakon krvavog pira pobesnele okupatorske vojske, nakon pogroma koji se zbio u Novom Sadu, Novi Sad je naučio da nikad ne zaboravi - rekao je Đurić.

 Pomen žrtvama Novosadske racije u ime jevrejske zajednice vodio je rabin Isak Asiel.

- Preživljavanje Jevrejskog naroda je velika tajna svetske istorije. Preživljavanje naroda koji je duže od dve hiljade godina živeo bez sile, neobjašnjivo je u svetu u kojem se u suštini opstaje zahvaljujući oslanjanju na silu. Narod bez zemlje, bez organizovane vlade, bez ikakvog izvora materijalne moći, koja se izgleda jedina smatrala važnom kroz ljudsku istoriju, odakle mu snaga opstanka, odakle mu izdržljivost da se sačuva identitet. Tajna opstanka Izraela objašnjavana je kao đavolsko delo, Jevrejin je bio u savezu sa nečastivim, Jevrejin je imao satanske osobine jer je i sam bio Satana, a u modernijim vremenima to objašnjenje nije bilo prihvatljivo, Satanu je zamenila tajna međunarodna zavera Sionskih mudraca – naveo u svom obraćanju rabin Isak Asiel.

Prema njegovim rečima strah koji tolike civilizacije osećaju prema Jevrejinu, sumnja na koji nailazi, potpuno su iracionalni. Ali, kako kaže, imaju svoje opravdanje.

- To je oblik međunarodnog ludila jer se zasniva na verovanju u moć Jevreja i njihovu nameru da povrede, naškode ili da vladaju. Nacistička Nemačka se zaista plašila Jevreja. Taj strah je bio potpuno neosnovan što se tiče materijalne i političke moći. Ništa ne može da bude smešnije nego zamisliti da je postojala bilo kakva racionalna osnova da se jedna od velikih istorijskih vojnih sila plaši moći takozvanog svetskog Jevrejstva. Ništa ne može da bude udaljenije od istine nego luda sumnja u jevrejsku zaveru protiv Nemačke, međutim strah je ipak bio stvaran, stvarniji od svakog straha koji ljudska bića mogu da osećaju prema superiornim materijalnim ili političkim silama koje mogu da joj zaprete – rekao je Asiel.   

On je dodao da zločin nacističke Nemačke prema Jevrejima nema premca u istoriji bezumlja.

- Svesno, radikalno uklanjanje svakog traga moralnog suzdržavanja od niskih ljudskih  strasti, neograničenost nehumanosti, sračunato izvrtanje svih ljudskih vrednosti, iskorenjivanje svih ljudskih osećanja, ideologija mržnje i religija brutalnosti koje su sledili i primenjivali nacisti nije bila od ovoga sveta, to je bilo metafizičko varvarstvo – zaključio je rabin Isak Asiel

Službu pomena žrtvama u ime Srpske pravoslavne crkve vodio je episkop valjevski Isihije koji je govorio o mučeništvu svih žrtava Novosadske racije koji su

- Setimo se braćo uz pomoć ovog vetra koji briše Novosadskim kejom, tih ledenih dana januara 1942. godine, odmah iza Bogojavljanja, praznika kada se Bog u najvećoj meri otkriva onima koji veruju, odmah iza toga toga setimo se te zime koja nam predstavlja na najstrašniji, najeziviji način, suprotnost od Bogojavljanja. Setimo se strašnih muka koje su pretrpeli Novosađani, naša braća i sestre, preci. Setimo se u toj zimi bogoostavljenosti, kada su nevini izvođeni i mučeni i kada su svi primili nastrašniju moguću smrt, kada su bacani pod led u ovu veličanstvenu reku koja je zauvek ostala osvećena tim njihovim stradanjem – rekao je episkop Isihije.

U okviru programa na Keju žrtava racije, kompozicije izveli su Hor Jevrejske opštine „Hašira“ i Hor Saborne crkve „Sveti Georgije“, a članice Kola srpskih sestara poslužile su koljivo i pogaču. Pomen je tradicionalno održan i kod spomen-ploče na Novosadskoj plaži '“Štrand'“.

Pomenu prisustvovali predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan pastor, pokrajinski sekretar za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević i predstavnici Niša, Kraljeva, Kragujevca, Šapca, Sremske Mitrovice i Zemuna.                                 

    N. Perković