Нинине мустре: Добра вибрација
Као што је и очекивано, тема енергије, вибрације и њене фреквенције, постаје све присутнија у свакодневном животу.
Одавно сам поверовала у изјаву Николе Тесле да ће нам тек размишљање у тим оквирима донети право разумевање стварности, али да бих то и практично применила, потребно је да се догоди много више од веровања и разумевања. Потребно је да у потпуности прихватим такав модел размишљања и да му се прилагодим у сваком тренутку, а далеко сам од тога, веома далеко.
То што сам далеко наравно није разлог да се не бавим изучавањем, провером и промишљањем на ту тему, и да се трудим да у што већој мери применим знања о вибрацији у својој свакодневици. У потпуности сам се уверила да начин на који се осећам, буквално емитујем у своје окружење, које онда постаје одраз тих мојих осећања. Да бих до тога стигла, било је потребно да прође дуго времена, јер нисам схватала да није довољно да желим да се осећам на један начин, нити да се трудим да се тако осећам, јер једино што се у стварности одражава јесте истински осећај изнутра, а ја сам сама себе дуго заваравала и споља глумила једно, а изнутра се сасвим другачије осећала. Нисам то радила свесно. То су били моји у раном детињтву научени механизми заштите и преживљавања од опасности које су ме по мом уверењу вребале у спољашњем свету.
Када сам почела да откривам како да дођем до тога шта заиста осећам у дубини душе, када сам постала потпуно искрена према себи (онолико колико то умем да препознам), тада сам почела и да видим резултате свесно и намерно коришћене сопствене вибрације за постизање промена у свом животу. Ту ме је сачекала следећа препрека, а то је доследност која је неопходна да би ствари у животу текле онако како бих ја волела. Тешко је да у сваком тренутку живота будемо свесни својих мисли и осећања, јер наша свест још увек није толико развијена да се не би поводила за свакодневним догађајима који нам одвлаче и обузимају пажњу. Зато сам себи обезбедила један подсетник: телефон ми се оглашава на отприлике сваких 2 сата, и подсећа ме да дубоко удахнем, да помислим да је живот леп и да се насмешим и захвалим.
И то стварно функционише. Сваки пут ме на неки начин врати у неку моју „нормалу“, као да стиснем дугме „ресет“ на компјутеру. Данас сваки телефон може да се подеси на такву функцију и то топло препоручујем свима који би желели да мало боље управљају својим животом.
Да ли због појачане сунчеве активности, или због природног следа ствари, примећујем да се моје мисли и осећања све јасније и брже рефлектују у мом окружењу. Леп је осећај када почнем дан у једном расположењу, а онда успем да га свесно променим и до краја уживам у чудесним преокретима у том дану.
Нина Мартиновић Армбрустер