Стручњаци забринути због последица лањске суше у Војводини
СОМБОР: Поверење пољопривредника у сомборску Пољопривредну стручну саветодавну службу која својим радом покрива и општине Апатин и Оџаци, неупитно је, а самим тим и свако стручно саветовање које PSS организује изузетно је посећено.
Међутим, одавно није био тако масовано присуство ратара као у четвртак на састанку са стручњацима ове институције. Резултат је то протекле агропроизводне године, коју је Владимир Сабадош, директор PSS, описао као једну која је „за заборав, али и за памћење и наук“, пре свега у светлу драматичних метеоролишких услова који су владали током целе 2022. године.
- Мислим да су догађања протекле године у потпуности оспорила све оне који не верују у климатске примене, а када се томе придодају и подаци које прикупљамо деценијама уназад, потпуно је јасно да се налазимо у периоду који захтева изузетно промишљање и коришћење науке када је у питању заснивање пољопривредне производње – упозорио је Сабадош, апострофирајући пре свега готово драматично перманентан недостатак влаге у земљишту. – Не треба се заваравати податком да смо у само 18 дана ове године имали чак 12 кишних дана, пошто је за све то време, у зависности од терена, пало свега од шест до девет литара кише. Анализе сва три слоја земљишта показују озбиљан дефицит влаге, али и аларамантну чињеницу да у сва три слоја бележимо између 15 и 16 одсто влаге, што је алармантан податак који упућује на закључак да и дубљи слојеви имају забрињавајуће перманентан низак проценат влаге.
Дугогодишња праћења падавина говоре да је од почетка миленијума до 2016. године у просеку киша заливала њиве западне Бачке просечно са количинама воде од 400 до 1.000 литара по квадратном метру, па је тако забележено и да је 2010. године пало преко 1.000 литара за целу годину, док су прошле године атари Сомбора, Апатина и Оџака заливени са свега 469 литара.
- Сами по себи ови подаци не би били толико забрињавајући, али оно што нас плаши је распоред падавина, пошто су у најбитнијим месецима оне биле очајно мале – рекао је Сабадош. – Тако смо у јануару имали свега 8,5 литара, у фебруару 19 а у марту свега 3,9 литара по квадратном метру. Као да то није било довољно, оно што је био већи проблем су мале падавине и у јуну (36 литара), јулу (20) и августу (39), на шта се надовезао изузетно кишни септембар са 112 литара, који је иницирао биљке да, уместо да сазревају, продуже вегетацију, па и данас имате велике површине под непокошеном сојом.
Све ово, упозорио је први човек сомборске PSS, не би било толико страшно да се не бележе велике аномалије и код температурних промена. Наиме, у односу на просечне температуре у последњих 100 година, прошлогодишња је била виша за чак два степена Целзијуса, што је на изглед мало, али климатолошки гледано катастрофалан раст просечних температура.
- Са просечним температурама у јуну од 22,4, јулу 23,7 и августу са 23,5 степена, при чему смо имали дуготрајне вишечасовне температурне екстреме од чак 38 степени Целзијуса, није никакво чудо што је просечни принос кукуруза био око једне тоне по хектару, што звучи невероватно мало – казао је Сабадош.
Као пример утицаја високих температура на пољопривредну производњу Владимир Сабадош је навео ситуацију са семенским кукурузом: – Један од произвођача је имао парцелу од десетак хектара семенског кукуруза под потпуним системом наводњавања који је заливен са чак 350 литара и опет се није оплодио, тако да је принос апсолутна нула, што је права катастрофа. У тој и таквој ситуацији од животног значаја за нашу пољопривреду је за које културе ћемо се определити и какво ћемо семе и агротехничке мере користити, како бисмо смањили погубан утицај евидентних климатских промена.
Бесплатан кукуруз за млечне сточаре
На јучерашњем саветовању у сомборској PSS Vladimir Сабадош је обавестио пољопривреднике и да је одлуком Владе РС за 80 фарми млечних крава са подручја три локалне самопураве на западу Бачке обезбеђено бесплатних 700 тона меркантилног кукуруза из робних резерви, не би ли се ублажиле последице прошлогодишње суше. Према његовим речима овај кукуруз у количинама од 700 до 7.000 килограма (у зависности од броја грла на фарми) намењен је искључиво сточарима који нису закупили државно пољопривредно земљиште по праву пречег закупа на основу сточарства.
М. Миљеновић