Веште руке Александре Лазукић Плукавец од чоколаде праве уникатна уметничка дела
Чоколада је појам који подразумева посластицу коју воле све генерације. Разликују се по боју и укусу, али и дизајну. Када је реч о чоколадама које украшава Новосађанка Александра Лазукић Плукавец, може се констатовати да су то уникатна уметничка дела која је старијима тешко појести.
Не због величине, већ због дизајна. Та њена вештина да од чоколадне табле направи персонализовани дар врло брзо привукла је пажњу околине, па њена страница „поклон чоколада“ на Фејсбуку и Инстаграму има све више посетилаца, а и она наруџбина с разних страна државе, па и ван граница наше земље.
Како признаје у разговору за „Дневник”, ни сама није могла да претпостави да ће се њен хоби допасти толико великом броју људи, јер је своје радове поделила на друштвеним мрежама пре нешто више од два месеца. А све је, како каже, почело од идеје да својој ћерки направи уникатан рођендански поклон који ће даровати другарици.
У кинеској радњи, купила је неколико силиконских калупа за медењаке који су, захваљујући Александриној идеји, постали чоколадни калупи, а чоколадне табле претопљене и украшене постали су лепи и јединствени поклони с посветом.
- И онда су почеле пријатељице да траже да и њима направим. И, одједном, хоби ми је постао обавеза, а naruybina је било све више и више - каже Александра.
Она је по струци економиста, радила је као трговац и након повреде кичме почела је да се бави креативним пословима, израдом дрвених стабала са совицама и намештаја за барбике. А од идеје да чоколади да нову димензију до садашњег издања које производи протекло је доста истраживања и доградње. Почев од начина топљења чоколаде и употребе јестивих украса.
- Мало сам истраживала о бојама, да то не буде само црна и бела чоколада, тражила сам јестиве украсе и унапређивала своје знање и вештине. За месец дана се све искристалисало како треба да буде, мада и сад експериментишем - наводи Александра Лазукић Плукавец.
Разни мотиви, од цветних, до цртаних утичу да те чоколаде буду за старије више украсне, док, како каже Александра, деци не смета да се засладе чоколадом и почињу углавном баш од украса. Иако се овим хобијем бави однедавно, на стотине чоколада путовале су на различите адресе. Пошто је свака чоколада ручни рад, за њено прављење, а у зависности од мотива, потребно је више од четири сата.
С обзиром на то да је Александра тренутно незапослена, овај посао јој је постала целодневна преокупација због великог броја naruybina. И сада прави нове планове. Један од њих је да прави и црне чоколаде за дијабетичаре са лиофилизованим воћем.
Александар Савановић