Археолошка открића која су обележила 2022. годину: Кошнице из Срема, дугмад с Медитерана

На срећу, за љубитеље археологије администратори фејсбук странице “Archeoserbia” саставили су списак најзанимљивијих открића током минуле године у нашој земљи.

Када је реч о Војводини, по обиму највећи подухват, са истраженом површином од око 56.000 квадратних метара, био је низ открића из различитих раздобља од праисторије до средњег века на траси будућег аутопута Лозница-Рума, на локалитету Ayine њиве, Брајково 2 у селу Кленак у Срему. Посебно је значајно откриће глинених модела кошница, које припадају Старчевачкој култури из времена неолита, а који су стари између 7500 и 8000 година. Локалитет чини посебно интересантним пет гробова винчанских људи, јер је за читав век на бројним налазиштима пронађено тек око 120 скелета. Пронађени су остаци бројних кућа Винчанске културе, такође из доба неолита, а у њима су откривени остаци пећи, као и глинене фигурине људи и животиња. 

Остаци средњовековног манастира и некрополе са 190 гробова у близини ушћа реке Босут у Саву, откривени су током изградње ауто-пута Кузмин - Сремска Рача, на локалитету у селу Вишњићево. Археолозима је то налазиште познато већ десетак година, али до сада није био истражен. Откривени зидови припадају средњовековној цркви дужине 30 метара, а стручњаци верују да се можда ради о манастиру Свете Анастазије, који се на том простору помиње у неким мађарским изворима из 13. века.

Из римског периода откривени су остаци великог привредног комплекса за складиштење и прераду жита, потом три оловне иконе Подунавског коњаника, као и римски новац, алат, оружје и предмети за свакодневну употребу. Ископавања се спроводе уз примену нових технологија, па осим класичног теренског рада користе се дронови, фотограметрија, 3Д моделовање. 

Остаци древних насеља и гробови откривени су током заштитних ископавања у мају на добро познатом локалитету Бороњ у Чуругу, који је био угрожен активностима оближње циглане. Насеља су формирана на високој лесној тераси на обали рита, где се некада изливала река Тиса, у  4. веку нове ере, као и касније током сеобе народа у 5. и 6. веку нове ере. Откривене су четвртасте полуземунице и укопани објекти са земљаним хлебним пећима, као и ровови који су раздвајали стамбени од привредног дела насеља. На истом локалитету током 2. века нове ере, налазило се гробље, а током прошлогодишњих ископавања истражено је седам гробова. Археолози су пронашли новчиће, фибуле (копче за одећу), појасне копче, перле, врхове стрела и копаља. Истраживања је спровео Музеј Војводине, под руководством Станка Трифуновића.

На локалитету Градиште у Иђошу код Кикинде, где се налазило насеље из каменог доба, старо око 7000 година, пронађена су дугмад израђена од морске шкољке, човеколике фигурине, алати од вулканског стакла, остаци праисторијских кућа, као и отисци стопала човека утиснутог на поду куће. Дугмад су израђена од морске шкољке која потиче из топлих мора Јадрана, Егеја или Медитерана што доказује развијене трговачке везе међу културама. Друго откриће је велико квадратно отворено огњиште у кући, што је необично, с обзиром на то да већина неолитских кућа са ових простора има мале, потковичасте засвођене пећи. Локалитет је важан због проналаска људских остатака који су подвргнути антрополошкој анализи, одређени су им пол и старост, а ускоро би могла бити урађена и ДНК анализа која би пружила информације о пореклу, миграцијама и мешању народа које су насељавале овај део Европе. 

На локалитету Темпломром, уз реку Кривају, у Фекетићу, где је између 11. и 15. века постојала црква и око које је формирано гробље, неколико кућа и других грађевина, су тек 2019. године урађена обимнија истраживања. Тада су започета заштитна ископавања, због изградње постројења за пречишћавање отпадних вода у непосредној билизини. Пре две године локалитет је снимљен геомагнетном методом, и утврђено је да су остаци цркве окружени рововима и правоугаоним грађевинама, највероватније средњовековним кућама. Прошлогодишња ископавања изнедрила су нове гробове и темеље грађевина. 

Међу осталим интересантним открићима на територији наше земље су гробови властеле и засвођена гробница у цркви, као и мермерни рељефи на средњовековном локалитету Метаљка у Заграђу на планини Рудник, једна од највећих пећинских масовних сахрана из времена антике у Европи откривена је у Петничкој пећини код Ваљева. Истичу се и гробови српског ратника и девојчице високог друштвеног статуса у остацима рановизантијске цркве на локалитету Орловине код Малог Зворника, више од 100 ранохришћанских гробова из времена касне антике, између 3. и 5. века нове ере откривених у близини Ниша, као и 400 година стара кожна обућа и други предмети пронађени у тврђави Козник на обронцима планине Копаоник у близини Бруса.

 Силвиа Ковач