Ефектива: Грађани се све више жале на раст месечних обавеза према банкама

Такође, чини да главница спорије опада, а да расте удео укупне камате која се плаћа.

Почетком прошле године, вредност шестомесечног еврибора (6м), који чини део каматне стопе углавном код стамбених кредита у еврима са променљивом каматом, била је око -0,5 одсдто, а годину дана касније, та вредност износи 2,8, што је раст за око 3,2 одсто, кажу у Ефективи.

У истом периоду, вредност 6м белибора, који представља део каматне стопе код динарских кредита са променљивом каматом, почетком године била 1,1 одсто, а сада износи 5,1, што је раст за четири одсто.

Осим на раст месечних обавеза, повећање каматне стопе утиче и на структуру камате у оквиру једне месечне рате.

На пример, кредит од 80.000 евра, узет пре пет година на рок од 300 месеци, са каматом од 6м еврибор плус 2,5 одсто марже.

Почетком прошле године, укупна каматна стопа на тај кредит износила је -0,5 плус 2,5 =  2,0 одсто, што је формирало рату од 339 евра. Структуру те рате чинила је камата у износу од 117 евра и главница од 222 евра.

Са почетком ове године и очитаном вредношћу 6м евробира од 2,7 одсто, укупна камата је 2,7 + 2,5 = 5,2 одсто. На остатак дуга, после пет  година отплате, нова месечна рата износи 450 евра. Структуру те рате чини 290 евра камате и 159 евра главнице.

Дакле, осим повећања месечне рате од 111 евра, променила се и висина опадања главнице, која се смањила за 63 евра.

То значи да корисник, плаћањем кредита, спорије отплаћује главницу дуга, док у исто време плаћа већу камату, чија отплата се повећала за 173 евра у једној рати (смањиваће се даљом отплатом).

Да је кредит остао на првобитној камати од два одсто, укупно плаћена камата износила би 21.725 евра. Са повећањем камате на 5,2 и пројекцијом да она остане таква до краја отплате, укупно плаћена камата износила би 48.300 евра.

Наравно, ипак је за очекивати да еврибор у неком тренутку крене да пада, па ће тај износ бити мањи, али у периоду док расте, расте и тај део камате који се плаћа кроз месечне рате.

Када су у питању динарски кредити, на пример 500.000 дин на 60 месеци са каматном стопом од 6м белибор плус 5,0 одсто марже, који је подигнут пре годину дана.

На почетку отплате, каматна стопа је износила 1,1 плус 5 = 6,1 одсто  камате, што је формирало месечну рату од 9.690 дин, од чега је 2.542 дин камата а 7.148 дин је главница.

После годину дана, почетком ове године, на преостали дуг, обрачунава се нова каматна стопа од 5,1 + 5 = 10,1 одсто, што даје нову рату од 10.464 дин, од чега је 3.466 дин камата, а 6.998 дин главница.

То значи, осим повећања месечне рате од 774 дин, смањила се отплата главнице за 150 дин, а повећао удео камате за 924 дин.

Да је кредит имао почетну каматну стопу од 6,1 одсто, укупно плаћена камата би износила 81.38 дин, а ако каматна стопа до краја остане 10,1 одсто, укупно плаћена камата износиће 118.495 динара.

Ефектива истиче да те рачунице показују да повећање каматне стопе, не утиче само на раст месечне обавезе (рате кредита), већ мења и структуру отплате и чини да главница спорија опада, а удео укупне камате која се плаћа, расте.

Такође, Ефектива истиче да видимо да корисници стамбених дуговорочних кредита у еврима, имају већи проблем са растом каматних стопа, иако је еврибор ојачао мање него белибор.

Највећи кривац томе је рочност кредита, што значи да се на кредите са дужим роком отплате, ефекат повећања каматне стопе значајно више осети, наведено је у саопштењу.