Онај за кога се каже да је посматрач, готово се увек сматра незаинтересованим, или недовољно ангажованим и много пута се то и наговештава предзнаком „само“, јер се претпоставља да тај неко само посматра, а не учествује. Та ми је појава у нашем језику и његовом тумачењу веома интересантна, као и многе сличне међу којима примећујем мустру: као да је неко вековима уназад намерно извртао значења неких речи, па им сада подсвесно умањујемо значај. Зато ваљда сви нешто воле да сматрају, али не и да посматрају.