Историчари у РС: Гумицом и оловком праве "босанску нацију"

Упозорили су на ово у отвореном писму истраживачи, историчари, професори и јавни радници из Српске и Србије, њих укупно 43, наводећи да смо у последње време сведоци све безобзирнијег фалсификовања историјских чињеница о средњовековној прошлости Срба. Наводе да је недопустиво да се краљ Твртко проглашава "босанским", његова повеља каменом темељцем "босанске" писмености и државе, јер се ради о српском владару и најстаријем писаном споменику на српском народном језику.

Напомињу и да је недавни случај у вези са Чајничким јеванђељем, које су поједини "научни" кругови из ФБиХ прогласили списом "босанске провенијенције" на том фону негирања његовог православног и српског карактера. Појашњавају и да је кроз читав 20. век било оваквих и сличних покушаја извртања чињеница о надгробним споменицима српских предака, популарно названих "стећцима", попут оних српске властеоске породице Храбрена (Милорадовића) на некрополи Радимља у Стоцу.

Њима се настојао приписати тзв. "богумилски" карактер, на шта се супротно историјским изворима и доказима надовезују наративи о "босанчици".

Како кажу, то присвајање српске средњовековне историје и културне баштине отишло је толико далеко да је током и Одбрамбено-отаџбинског рата један од старих симбола хришћанске традиције љиљан, обележје српске династије Котроманића, коришћен за ознаке и заставу муслиманских снага у БиХ.

Професор на Филозофском факултету у Бањалуци и један од потписника овог писма, историчар Бошко Бранковић, наводи да га не би зачудило да бошњачка страна ускоро покуша да присвоји и Горажданску штампарију, једну до првих српских на подручју данашње БиХ.

- И то је лако објаснити. Када неко нема сопствену историју и језик, што је основа неког идентитета, онда отима и присваја туђе. Додуше и ми сами смо криви за ово што нам се дешава, јер је постојало једно колективно мишљење да нема потребе да чувамо нешто што је наше. То је погрешан приступ, који се у наредном периоду мора наглавачке променити, јер нам отимају неке од кључних елемената српског националног и културног идентитета, који је неспоран и у континуитету - каже Бранковић за "Глас Српске", додајући да на нивоу БиХ пролази све више историјских пројеката који имају за крајњи циљ стварање подлоге за стварање "босанске нације", након чега би сигурно следила и унитаризација БиХ.

Аутори писма упозорили су на то да се јавност суочава и са деградацијом науке сталним деловањем, како су их назвали, "лаика новоромантичара, који промовишу банализацију историјских процеса и традиција".

- Нажалост и у локалним заједницама појављује се низ различитих носилаца пројеката издашно финансираних углавном из Сарајева или појединих међународних организација, који у смишљеном раду са младима настављају промоцију фалсификаторских наратива о средњем веку, иза чега се крију циљеви о "грађанској БиХ", сводећи то вербално на "појам заједничке прошлости која нас повезује“ - навели су аутори овог писма.

Слично мишљење дели и његов колега са факултета историчар Дејан Дошлић, наводећи да су аутори овог писма на овај начин хтели да скрену пажњу овдашње јавности, власти, медија и академске заједнице да се коначно поведе више рачуна о српској историји, култури и традицији и њеној заштити од константних напада перфидних ревизиониста.

Мишљења је да на све учесталије покушаје прекрајања и присвајања српске историје треба аргументовано реаговати, али и да је неопходно далеко више улагати у пројекте од националног значаја.

- Само на тај начин можемо националну свест нашег народа изградити, говорећи шта је то српско наслеђе. Ово што се последњих година дешава, па и деценија, веома је опасно, јер се покушава искреирати једна историјски неутемељена теза и матрица да се Срби први пут на овим просторима помињу тек у 19. веку. На тај начин се јасно алудира на "старост" српског народа, односно да су на овим просторима у средњем веку живели некакви "бошњани", не Срби, што наравно није тачно. И наш задатак је да говоримо и пишемо о тој српској историјској вертикали још од средњег века - наводи Дошлић наглашавајући да је питање идентитета и памћења веома важно за опстанак српског народа на овим просторима.

Глас Српске