Гускова: Република Српска је ослонац Србима на Балкану
БАЊАЛУКА: Инострани члан Академије наука и уметности Републике Српске Јелена Гускова оценила је да је Српска од потписивања Дејтонског мировног споразума јачала и да је постала снажан ослонац српства на Балкану.
Република Српска мисли о Србима у Србији, на Косову и Метохији, Северној Македонији, Румунији, Мађарској, Албанији... Видела сам и осетила како Република Српска брине о свима. Она је срж српства на Балкану, изјавила је Гускова за Срну, поводом предстојећег Дана Републике - 9. јануара и 31 рођендана Српске.
Она је навела да је најтежи период био када су постојале намере да се укине Републике Српска, али је сачувана вољом народа.
Чини ми се да је најтежи период био 1994. и 1995. године, нарочито када су писали Дејтон. На западу су рачунали да Република Српска неће издржати, да ће за пола године постати део јединствене муслиманске БиХ, каже Гускова.
Она је навела да је видљива снага српског народа, што се огледа у заштити сопствених интереса и жељом за самосталним одлучивањем и доношењем одлука.
Без потчињавања ЕУ и нарочито Вашингтону. Српски народ треба да одлучи, са ким да живи, са свима у миру, то је тачно, али на који начин. Доказ тих добронамерних жеља је постојање Републике Српске, истакла је Гускова, која је и руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.
Говорећи о односу с Руском Федерацијом, она је истакла да је поносна на сарадњу, јер, како каже, Русија нема другог ослонца осим Срба на Балкану.
То је једна врло добра особина Срба, чим се нешто дешава са Русијом они стану у нашу одбрану што није био увек случај са руске стране када је био (Борис) Јелцињ, нису они то радили. Међутим, Срби и на то не обраћају пажњу знајући да имамо заједничку будућност, навела је она.
Република Српска ће 9. јануара прославити Дан Републике и 31 година постојања.
Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Српска Република БиХ.
Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали статус конститутивног народа.