Интервју, Гордан Матић: Пред нама је рекордна филмска година

На свечаности је оцењено да је протекла година једна од најуспешнијих када је у питању српски филм. Домаћа остварења и мањинске копродукције били су саставни део највећих светских фестивала: Берлина, Кана и Венеције, те Карлових Вари, Торонта, Локарна, Москве, Сан Себастијана и Амстердама. О успесима у 2022. години и плановима за филмску 2023. разговарали смо са Горданом Матићем, директором Филмског центра Србије.

Како сте задовољни гледаношћу домаћих филмова у биоскопима у 2022.? години, Да ли су се биоскопи опоравили након короне и попуштања епидемијских мера?

– Ова година је донела неколико веома гледаних домаћих филмова. То је јако важно за малу кинематографију као што је наша. Подсетићу да је прошле године Србија имала другу гледаност домаћих филмова у биоскопима у Европи са 39,03 процента. Нешто мања гледаност је ове године, што је и нормално за малу кинематографију, али смо и даље у европском врху. Далеко испред осталих у региону.

Колика су била овогодишња издвајања за филм на конкурсима ФЦС-а?

– Филмски центар Србије је у току 2022. године на конкурсима доделио 927.500.000 динара.

Ову годину је обележио и транзитни период у раду Управног одбора ФЦС-а. Колико је била важна сарадња са Министарством културе у том периоду и јесте ли успели да спроведете све планове узевши у обзир ове околности?

– Била је веома изазовна година. Необична. Много тежа него иначе. Срећом, имали смо добру сарадњу са Министарством културе и мислим да смо успели да реализујемо више од 95% планираних активности.

Премда је ФЦС углавном у жижи јавности због конкурса за суфинансирање филмова, издавачка делатност се наметнула као веома значајна ставка у раду Филмског центра током prеthodnih година?

– Ово је рекордна година издаваштва Филмског центра Србије. Са више од 2.500 продатих примерака мислим да се налазимо на завидном месту у свету домаћих издавача. Као и prеthodnih неколико година, и овога пута смо балансирали између домаћих и страних аутора, а то је тренд којег ћемо се држати и наредне године. Циљне групе нашег издаваштва нису само филмски посвећеници, напротив. Сматрам да су књиге о Стенлију Кјубрику (Дијана Метлић), “Забрањени без забране“ (Милан Никодијевић) или књига Слободана Шијана “Писци у биоскопу“ намењени најширој публици. Такође и књиге Сида Филда и Блејка Снајдера - иако су примарно намењене сценаристима или будућим сценаристима, оне су лако и добро написане да их може читати било ко воли филм или тв серије. Мислим да ће мисија едиције “Имагинаријум“, коју смо прокренулу са циљем да оплемени домаћу сценаристичку сцену, показати резултате у наредним годинама, најраније у филмовима које очекујемо у 2024.  

Настављене су и обуке за дефицитарна занимања у сарадњи са Факултетом драмских уметности. Како оцењујете успех тих курсева и на који начин ФЦС даље посредује, односно помаже у повезивању свршених учесника курсева и потенцијалних послодаваца?

– Утисак је да су курсеви доста успешни. Велика већина полазника након завршетка курса брзо нађе посао и остаје део инфраструктуре наше кинематографије. За сада је више од 100 полазника завршило различите курсеве. То је променило њихове животе али и животе њихових породица. Заиста нам је драго да ти људи, који су били углавном без посла, данас лепо зарађују и доприносе својим радом квалитету и imiyu наше кинаматографије.

Који су најважнији планови Филмског центра Србије за 2023. годину?

– Пре свега да одржимо континуитет суфинансирања домаће кинематографије кроз балансирање arthaus и bodžoffice филмова. Затим стабилност у помоћи дистрибуцији и приказивању. Са друге стране заиста верујем да нас наредне године очекује велики број, искрено никад већи, веома квалитетних филмова који ће наћи пут до гледалаца у домаћим биоскопима, али и до најпрестижнијих светских фестивала. Сматрам да ће наредна година оборити све рекорде домаће кинематографије по успешним и великим филмовима.

Н. Марковић