Кичић: Добар је осећај гледати серију "Мама и тата се играју рата"
БЕОГРАД: Гост нове епизоде видео серијала Танјуг Рефлектор био је аутор серије "Мама и тата се играју рата" Гордан Кичић који је говорио о свом глумачком, редитељском и сценаристичком раду на другој сезони.
"Друга сезона или албум је увек најтежи, јер треба остати у изворном облику за који си се одредио првом сезоном", истакао је Кичић.
Према његовим речима, у другој сезони серије нису хтели да одемо на неку десету страну, што је увек опција, него да остану "веродостојни интимној, искреној, духовитој причи" о људима у четрдесетим у сусрету са могућим архетипским ситуацијама.
И друга сезона се бави Вељком Радисављевићем, а Кичић истиче да је хтео да његов лик буде глумац зато што је "из те преспективе могао да искрено приступи јунаку и отворила се лепеза других ликова".
Друга сезона је прављена тако да има везе са савременим човеком и да оплемене гледаоце, истакао је Кичић.
"Неопходна је нека врста утехе, садржаја који има везе са вама, да вам кажу да се то дешава многим људима, да им је и горе него вама. И да се осећате добро. Ово је 'фил гуд' серија, упркос трагичним ситуацијама које се дешавају ликовима. Осећа је добар када гледаш", навео је Кичић.
Истакавши да су имали срећу са глумцима у првој сезони, који су разумели у чему учествују, Кичић је додао да су у потпуности учествовали и у другој, као врло интелигентни и талентовани људи, и срећан је "што су на прави начин скапирали" серију.
За Кичића главни посао је било писање и осмишљавање сценарија - "време којие одвојите са писцима, са јасном идејом онога што желимо да кажемо, а све остало је егзекуција, радост и весеље".
Са Гвозденом Ђурићем и Марком Манојловићем је провео годину пишући сценарио, пролазећи кроз "разне фазе, било разних алтернативних сезона, а на крају је пронађен "кључ којим почиње друга сезона и отворило се све".
У редитељском послу Мина Ђукић је поред Манојловића и Кичића "супер скапирала шта треба да ради", а ту је био и монтажер Дејан Урошевић као "необично важан сарадник укључен и у писање и проверавање".
Током 60 дана снимања прошле године екипа је имала и болести услед пандемије, замењивани су људи, али нису прекидали са радом ниједном.
"Имали смо Богдана ФИлиповича од два и по, три године. Занимљиво снимање јер је дете. Морали смо доста ствари да прилагођавамо упркос пробама и припреми. Жив је процес. То је путовање", истакао је Кичић.
У другој сезони Вељко је доживео светски успех, зарадио је паре и сада ие "фора што га то не испуњава и стално трага за тим шта је важно у животу?"
"То питање када кренеш себи да постављаш је права ствар, јер си схватио да немаш одговор. Нити ћеш га икад имати. Покушаваш да својим деловањем и људима око себе покушаш да одговориш шта је важније", навео је Кичић.
Према његовим речима, читава друга сезона је о томе како направити баланс између пословног и приватног, у доба када људи немају времена за себе и своју децу.
Кичић је приметио да као глумац који режира има предност јер зна како глумци размишљају и шта им је важно, а неком другом редитељу то можда некад није важно.
"Био сам са једне и друге стране, и писао сам. Свеобухватни осећај је да тачно знам шта радим. Отвориле су ми се разне преспективе и могу да искомуницирам са људима шта хоћу, а да су сви задовољни", оценио је Кичић.