Наредне године обнова капеле дворца Фантаст (ФОТО)

Реч је о инвестиционом државању, што подразумева конзерваторско-рестаураторске радове на капели и звонику, као и замену стазе, која те две грађевине повезује. Процењена вредност инвестиције је 15 милиона динара, а будући да је недавно истекао рок за подношење понуда на тендер Покрајинског завода за заштиту споменика културе ускоро ће бити познато коме је поверена обнова православне капеле, за коју је иконе урадио Урош Предић.

Комплекс, којим доминира “Богданов бели двор”, назван је Фантаст по најпознатијем грлу власника поседа, иначе великог љубитеља коња. 

Мања целина, чије је обнова планирана, налази се јужно у односу на дворац. Капела Светог Ђорђа, у којој 1943. године сахрањен Богдан Дунђерски, представља споменик културе од великог значаја. Изграђена је у неовизантијском стилу, основе у облику слободног крста, са куполом и портиком испред улаза. У непосредној близини налази се звоник квадратне основе кроз који се прилази капели с главне стазе, која повезује све објекте комплекса са главним путем. 

Дунђерски је 1920. године добио дозволу од администратора карловачке митрополије др Георгија Летића да уз дворац подигне православну капелу. Објекат је изграђен по пројекту чешког архитекте Јосипа Крауса, а израду икона Дунђерски је поверио свом великом пријатељу Урошу Предићу, који је насликао 12 икона за иконостас - слике јеванђелиста у пандатифима испод централне куполе и изнад улаза у капелу слику Тајне вечере.

Осликавање капеле трајало је од 1924. до 1926. године. О величини пријатељства велепоседника и познатог сликара сведочи и Урошева жеља да буде сахрањен поред Богдана. Вајару Ђорђу Јовановићу поверена је израда два барељефа са портретима двојице пријатеља на зидовима капеле, један наспрам другог. Међутим, Предић није остао веран датом обећању, те је сахрањен у родном Орловату.

Звоник је физички одвојен од капеле и тај концепт градње асоцира на српску средњовековну црквену архитектуру, а с обзиром на то да је смештен на линији зидане ограде комплекса, објекат, такорећи, има улогу капије - улаза у пространо окружење капеле. 

“На фасадама је изражена вертикална подела на три зоне, изведена кордонским венцима. У најнижој зони је пролаз са полукружним отворима и металним капијама, с крстоликим орнаментима. У средњој зони налазе се по три слепе аркаде на свакој страни, а највиша зона сужава се ка врху и надвишена је куполом, коју карактеришу бифоре са окулусом у горњем делу”, објашњено је у документацији Завода за заштиту споменика културе. 

Један од најлепших у Војводини - дворац Фантаст изграђен је почетком 20. века у сред атара површине око 1.500 хектара. На том имању Богдан Дунђерски је, између осталог, узгајао 1.400 расних коња, од којих је најпознатији Фантаст, који је као трогодишње грло на београдском хиподрому 1932. године победио у све три трке и освојио све титуле. Када је угинуо Богдан га је схранио на имању и, како се прича, његов гроб свакодневно обилазио.

Након што му је после низа неспоразума са државним властима, аграрном реформом 1918. године одузет велики део земље, Дунђерски одлучује да у својој 57 години недалеко од Бечеја изгради дворац, вероватно из ината, како би доказао да је још увек богат. Будући да није имао потомака, пред крај живота преостало имање је тестаментом из 1940. године завештао Матици српској. После Богданове смрти народ је улетео у дворац и све опљачкао, а чак је и мермер из базена повађен. Од раскошног намештаја, уметничких слика и накита ништа није остало, једино су зидови аутентични. После ослобођења 1945. године теписи, кристални лустери и сребрњаци однети су у непознатом правцу, а у салоне дворца пуштене су овце. У транзицији је ПИК Бечеј приватизован и прелази у руке “МК Групе” која наставља да управља дворцем. Међутим та компанија је прошле године објавила да се повлачи, те судбина здања остаје неизвесна, будући да је Дунђерски имање завештао Матици, а поступак реституције није завршен.

Није познато да ли је и звоник дело истог архитекте као и капела, али је разлика у стилском изразу евидентна. Фасаде звоника украшене су стилизованом геометријксом декорацијом, типичном за епоху сецесије, с појединим елементима, као што су купола, бифоре и слепе арцаде, који подсећају на средњевековну архитектуру.

Из Покрајинског завода за заштиту споменика културе наводе да је визуелнм прегледом установљено да су кровни покривач од бакарног лима, олуци и столарија у доста добром стању, као и да је увидом у документацију утврђено да је кров замењен 1998. године.

„У зиду испод сокле је влага, што се уочава на деловима фасаде, на којима је дошло до одвајања. Малтерска пластика је прекривена ситним мрежастим пукотинама, али делује да је то површински, те да је малтерски слој и даље постојан. Бојени слој је у потпуности прекривен биодеградацијим, као и прозорске шембране и банк од камена. На појединим местима поткровног венца отпао је малтер и види се опека. Фасаде звоника су у потпуности прекривене ситним мрежастима пукотинама, биодеградацијом и прљавштином. Тротоар, који води од звоника до капеле, је испуцао, а на појединим местима недостаје завршни слој и бетонска кошуљица је огољена”, обашњено је у конкурсној документацији јавне набавке.

У предмеру и предрачуну планираних радова наведено је да ће малтер са сокле бити обијен, те урађена хемијска баријера (монохроматска кремаста емулзија на бази силана) против капиларног подизања влаге по целом објекту и стубовима. Малтерисање сокле предвиђено је специјалним санационим малтером, који ће, након очвршћавања, бити обрађен и исполиран. Све фасадне површине биће очишћене од прљавштине, а оштећења санирана репаратурним водонепропусним малтером .

Констатовано је да је малтерска декорација стубова изузетно девастирана, као и да су делови окрњени и постоји могућност да отпадну. Будући да се визуелним прегледом не може претпоставити тачна површина коју би требало обити, нити да ли је опека испод декорације девастирана, предвиђено је комплетно обијање, с тим да ће најбоље очувани узорци послужити као модел за ново малтерисање и презиђивање стубова од опеке.

Капија и решетке прозора биће рестаурирани, као и мозаици, а планирани су и испитивачки радови на унутрашњој декорацији. Затечено стање биће документовано и урађен извештај, како би се дошло до решења којима ће бити елиминисани узроци даље деградације, уз све то неопходна је процена колико ће новца бити потребно за санацију.

Ј. Вукашиновић