Депрецијација домаће валуте не би поправила конкурентност привреде

У анализи " Ко има користи од депрецијације курса", објављеној у најновијем броју публикације Макроекономске анализе и трендови (МАТ), Николић оцењује да је одржавање релативне стабилности динара према евру, као референтној страној валути, у оквиру режима руковођено пливајућег девизног курса оптимална стратегија за Србију.

Он истиче да се на тај начин постиже стабилност цена, извесност пословања, сигурност домаћег финансијског система и страних инвеститора уз истовремено задржавање независности монетарне политике и могућности прилагођавања јаким екстерним шоковима.

Према његовим речима, девизни курс у свакој отвореној економији има битну улогу у формирању потрошачких цена, он непосредно делује на цене добара које потичу из увоза, а на цене утиче и посредно и то преко тражње за домаћим добрима.

"Када реални девизни курс депрецира, домаћа добра постају релативно јефтинија у односу на страна, тражња за домаћим добрима расте, што делује инфлаторно, и обратно. Како ово није једнократан процес, колебљивост девизног курса и његова трансмисија ка осталим ценама креира и негативна инфлациона очекивања", каже Николић.

Он додаје да се њиховим гомилањем, које иде у корак са губитком поверења у креаторе политика, формира колоплет раста девизног курса и инфлације.

Наводи да већа инфлација провоцира реакцију монетарних власти, пооштравање монетарних услова и раст референте каматне стопе, а то потенцијално увећава принос на улагања у домаћој валути, односно прилив страног улагања.

За разлику од тога, додаје Николић, конверзија девиза у домаћу валуту делује супротно, односно у смеру јачања домаће валуте.

Николић оцењује да депрецијација домаће валуте статистички безначајно подстиче извоз у условима глобализације робних токова и ширења ланаца снабдевања.

"Ефекат курса је пригушен чињеницом да већину извоза обављају мултинационалне корпорације које обично послују са великим увозним маржама, па је девизни курс мање значајан фактор њихових ценовних калкулација. У том смислу појединачне, отворене или скривене државне субвенције и подстицаји су њима привлачнији од курса," истиче он.

Указује да у периодима екстремних спољних шокова, када је ограничена доступност добара за које не постоје домаћи супститути увоз вредносно расте најпре због виших цена.

Тако, ове године у Европи добар део прираста вредности увоза потиче од виших цена енергената, док је на почетку 2021. инфлација узлетела са вишим ценама метала и сировина и не постоји девизни курс који може ублажити ове негативне последице на ширење спољнотрговинског дефицита.

Николић наводи да је у Србији у првих десет месеци ове године салдо у размени енергената  у укупном дефициту спољнотрговинске размене учестововао са 44 одсто а да је у истом лањском периоду тај удео износио 28,2 одсто.

"Више од 30 одсто прираста укупне вредности робног увоза у овом периоду дугује се увозу енергената. У условима драматичног раста цене енергената депрецијација курса би само додатно оптеретиле трошкове производње, инвестиционо и потрошачко поверење, што би за последицу имало и снажније успоравање привредне активности", истиче он.

Указује да се ефекти обезвређивања домаће валуте на извоз, дестимулисање увоза и сузбијање спољне неравнотеже у стварности могу добро сагледати из искуства Турске и Мађарске последњих година.