Од три кошнице Горан Дабић стигао до награда
ИНЂИЈА: Након анафилактичког шока, када су му лекари давали само два одсто шансе да ће преживети, Горан Дабић из Инђије почео је да се бави пчеларством, како би за себе нашао лек у природи. Данас је дошао до 100 кошница, разних производа награђиваних неколико пута које шаље по Србији.
Оснивач је Пољопривредног газдинства „Дабић” које нуди ливадски, багремов, сунцекретов и липов мед, а у понуди су и здраве, укусне и слатке медене мешавине, како за одрасле тако и за малишане.
Економиста по вокацији, са 26-тогодишњим искуством у банци, однедавно посвећен искључиво дељењу здравља, каже да је 2007. године доживео анафилактички шок. Званична медицина му тада забрањује боравак у природи и преписује доживотну терапију. После осам година строгог придржавања упута лекара, незадовољан општим стањем свог здравља, дешава се преокрет.
- Лекари су ми говорили да имам два одсто шансе да преживим. Да није било лекара, не бих био овде и не бих био жив. Никада се не предајем. Кренуо сам да истражујем и да се бавим пчелама. На све сам био алергичан. Плашио сам се да приђем пчелама. Међутим, најпре сам био код пријатеља и тада сам имао први сусрет са кошницама. Након тога сам одлучио да купим три кошнице и кренем да се бавим пчеларењем. Користио сам две, до три литре меда и хтео сам да га имам за своје потребе. Данас имам око 100 кошница – каже Дабић.
Производњу сопственог меда и рад са пчелама почиње 2015. а недуго после тога организам му је толико ојачао да је престао да пије лекове на које је доживотно био осуђен.
- Како пчеле не знају још само да причају, после свега сам схватио да је моја животна мисија подизање свести код људи о значају лековитости меда и других продукта природе. Мед је храна која помаже у лечењу болести и сматрам да свако треба обавезно да има свог пчелара или да почне да се бави пчеларством, јер тако обезбеђујемо себи и својој породици здрав и сладак живот – каже наш саговорник.
Сваки његов прозвод има своју причу, па је рецимо смеса меда и коприве настала како би помогао својој сестри која је дуго била анемична.
- Трагали смо за решењем и у томе смо имали помоћ лекара. Тако је настала смеса меда и коприве која је помогла сестри да побољша крвну слику – каже Дабић.
Учествовао је и у конкурсима које је расписивала општина Инђија, на основу којих је добио помоћ за куповину материјала за пчеларење што му је омогућило ширење броја кошница. Мед продаје по цени од 1.000 до 1.500 динара, док су мања паковања лековитих и слатких смеса од 400 динара па навише. Полен кошта 150, а прополис 200 динара.
С. Аничић Илић
Пројекат „Свакодневица у Инђији” реализује „ДВП Дигитал” , а суфинасира Општина Инђија. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.