Od tri košnice Goran Dabić stigao do nagrada
INĐIJA: Nakon anafilaktičkog šoka, kada su mu lekari davali samo dva odsto šanse da će preživeti, Goran Dabić iz Inđije počeo je da se bavi pčelarstvom, kako bi za sebe našao lek u prirodi. Danas je došao do 100 košnica, raznih proizvoda nagrađivanih nekoliko puta koje šalje po Srbiji.
Osnivač je Poljoprivrednog gazdinstva „Dabić” koje nudi livadski, bagremov, suncekretov i lipov med, a u ponudi su i zdrave, ukusne i slatke medene mešavine, kako za odrasle tako i za mališane.
Ekonomista po vokaciji, sa 26-togodišnjim iskustvom u banci, odnedavno posvećen isključivo deljenju zdravlja, kaže da je 2007. godine doživeo anafilaktički šok. Zvanična medicina mu tada zabranjuje boravak u prirodi i prepisuje doživotnu terapiju. Posle osam godina strogog pridržavanja uputa lekara, nezadovoljan opštim stanjem svog zdravlja, dešava se preokret.
- Lekari su mi govorili da imam dva odsto šanse da preživim. Da nije bilo lekara, ne bih bio ovde i ne bih bio živ. Nikada se ne predajem. Krenuo sam da istražujem i da se bavim pčelama. Na sve sam bio alergičan. Plašio sam se da priđem pčelama. Međutim, najpre sam bio kod prijatelja i tada sam imao prvi susret sa košnicama. Nakon toga sam odlučio da kupim tri košnice i krenem da se bavim pčelarenjem. Koristio sam dve, do tri litre meda i hteo sam da ga imam za svoje potrebe. Danas imam oko 100 košnica – kaže Dabić.
Proizvodnju sopstvenog meda i rad sa pčelama počinje 2015. a nedugo posle toga organizam mu je toliko ojačao da je prestao da pije lekove na koje je doživotno bio osuđen.
- Kako pčele ne znaju još samo da pričaju, posle svega sam shvatio da je moja životna misija podizanje svesti kod ljudi o značaju lekovitosti meda i drugih produkta prirode. Med je hrana koja pomaže u lečenju bolesti i smatram da svako treba obavezno da ima svog pčelara ili da počne da se bavi pčelarstvom, jer tako obezbeđujemo sebi i svojoj porodici zdrav i sladak život – kaže naš sagovornik.
Svaki njegov prozvod ima svoju priču, pa je recimo smesa meda i koprive nastala kako bi pomogao svojoj sestri koja je dugo bila anemična.
- Tragali smo za rešenjem i u tome smo imali pomoć lekara. Tako je nastala smesa meda i koprive koja je pomogla sestri da poboljša krvnu sliku – kaže Dabić.
Učestvovao je i u konkursima koje je raspisivala opština Inđija, na osnovu kojih je dobio pomoć za kupovinu materijala za pčelarenje što mu je omogućilo širenje broja košnica. Med prodaje po ceni od 1.000 do 1.500 dinara, dok su manja pakovanja lekovitih i slatkih smesa od 400 dinara pa naviše. Polen košta 150, a propolis 200 dinara.
S. Aničić Ilić
Projekat „Svakodnevica u Inđiji” realizuje „DVP Digital” , a sufinasira Opština Inđija. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.