Ђула Мештер, председник ОСС: Спреман на одговорност и изазове

Осим најсјајније медаље из Сиднеја 2000, у ризници има и бронзу са Игара у Атланти 1996, сребро са Светског првенства 1998, злато (2001), сребро (1997) и две бронзе (1995. и 1999) на шампионатима Старог континента, као и бронзе у Светском купу изазивача (1996) и Светском купу шампиона (2001).

У наредних пет година рођени Суботичанин водиће српску одбојку са осталим члановима председништва OSS, генералним секретаром Иваном Кнежевићем, првом потпредседницом Јеленом Николић и потпредседницима Петром Богуновићем и Весном Ђуришић.

Од 2016. године били сте потпредседник, а од 2019. до сада први потпредседник у Одбојкашком савезу Србије. Сматрате ли да сте имали прави пут до највише функције?

– Наравно. Имао сам прилику да се упознам са радом у савезу, али велика је разлика између председника и потпредседника. Одговорност је већа и за мене је ово огроман изазов. Прихватио сам се посла, пошто сматрам да могу да дам допринос у развоју наше одбојке. Сигурно је то да неће да буде лако, јер има много изазова у будућности. Већ 2023. године нам предстоји тежак календар. Имамо Лигу нација, после европска првенства и на крају квалификације за ОИ у Паризу 2024.

Да ли сте спремни за одговорност коју са собом носи функција првог човека српске одбојке?

– Јесам. Поред домаћег првенства и националних селекција, битно ми је да испратим и међународне односе. Очекујем да наставимо успешну сарадњу са мађарском и кинеском федерацијом, а желео бих да разменим искуства и са Италијанима, јер од њих можемо много да научимо. Они добро раде са млађим категоријама и ту бисмо могли да покупимо доста корисних ствари.

За титулу опет Спартак – Војводина, што да не

Ђула Мештер је поникао у суботичком Спартаку, а потом је играо и за новосадску Војводину. Прати, наравно, оба клуба, која су се прошле сезоне борила за титулу.

– Спартак је тада направио феноменалан резултат. Са петог места је стигао до финала, преузео је и прву позицију на табели и имао је предност домаћег терена. Одиграо је сјајне две утакмице, а хала је била пуна после доста година. Када сам ја играо увек смо били на малом терену, никада није било великог интересовања. Вероватно су и у Суботици били жељни врхунске одбојке. Ипак, Војводина је екипа која игра Лигу шампиона. Новосађани су у финалу били бољи и заслужено су освојили титулу. Могуће је да буде реприза ове сезоне, што да не. Свакако ће бити неизвесно првенство, има доста екипа које претендују на трофеј купа и титулу – истакао је Мештер.

На место потпредседника изабрали сте Весну Ђуришић, која је са женском репрезентацијом на Светском првенству 2006. године донела прву медаљу Србији. Да ли сте њеним довођењем спровели у дело Ваше prеthodnе изјаве да некадашњи врхунски спортисти могу много да пруже?

– Апсолутно. Мислим да од нас људи стварно могу нешто да науче. Млађим генерацијама много значи и за мотив у раду и напредак у каријерама када виде Јелену Николић и Весну Ђуришић. Весна је спремна да новом енергијом пуно допринесе. Бавиће се, пре свега, женском линијом, од млађих категорија до сениорки. Битно је да поделимо посао, сви морају да дају допринос, не само да буду фигуре, него и да направе нешто позитивно.

Који је главни петогодишњи циљ?

– Стварно ми је велика жеља да отворимо национални одбојкашки центар. Мој prеthodnik Зоран Гајић је покренуо ту причу, дошли смо до одређеног нивоа и верујем да би то у следеће две–три године требало да се заврши. У питању је локација на Тошином бунару на Новом Београду. Гледали смо да локација буде близу ауто-пута, аеродрома и у главном граду, пошто је ту највише клубова. Уз то и наше селекције се припремају тамо. Центар би користили и клубови и предвиђено је да буде све време на услузи одбојке.

Каква су очекивања од квалификационих турнира за ОИ 2024. године које наше сениорске селекције очекују крајем следеће године?

– То су нам сигурно најбитнији турнири. Од женске репрезентације, актуелног светског првака и освајача олимпијских и европских медаља, очекујем да се пласира на смотру у Паризу. Код мушкараца то ће да буде мало теже, али верујем да имају огроман мотив, јер у овој генерацији већина играча није имала прилику да се нађе на Олимпијским играма. Године иду и за неке је ово последња шанса да се нађу на том такмичењу и пробају нешто да остваре. Можда испада да је теже квалификовати се на Игре, него освојити медаљу, али такав систем такмичења је направила Светска одбојкашка федерација. Морамо да се прилагодимо ситуацији. По мени је најбитније то да су сви здрави, то је увек предуслов за добре резултате, нарочито када имате играче који су већ, да кажем, у озбиљним спортским годинама. Они су, ипак, професионалци, знају шта треба да раде и верујем у стручни штаб да ће да их припреми.

Шанса младима у Суперлиги

Нови председник OSS осврнуо се и на домаћа првенства.

– Проширили смо лигу на 12 тимова и мислим да је то добра ствар. Очекујем да млади играчи и играчице добију шансу. Видим да се враћају искусни играчи из иностранства и то је добро. Они морају да донесу квалитет и неки клубови су с њима направили прави потез. Скоро сваке седмице имамо пренос утакмица на телевизији, што је веома значајан податак, јер морамо да будемо присутни у медијима. Најбитније је, ипак, да млади добијају шансу, јер само кроз утакмице могу да постану играчи. Задржаћемо правило са само два странца у екипи, како би наши имали више простора – сматра први човек OSS.

Нажалост, наставља се тренд у Србији да је мало дечака који се баве одбојком, за разлику од девојака. Да ли ће и тај проблем бити део Ваше стратегије у наредних пет година?

– Сигурно да ћемо да обратимо пажњу на то, али највећи посао морају да одраде клубови и тренери млађих категорија, да пробају да их анимирају и привуку на одбојкашки терен. Знам да то није лако. Неко ко има висину, можда ће да изабере кошарку зато што је популарнија, потом више утакмица је доступно на телевизији, гледају НБА играче, на крају крајева виде и колике су им зараде, јер ми у одбојци никада нисмо могли да се меримо са кошаркашима. Сигурно је неко талентованији за одбојку и то треба препознати на време и потрудити се да се млади ту задрже и мотивишу да долазе на тренинге. Знам да млађима није лако, видим и ја то када дођем на неке тренинге. Треба да будемо стрпљиви. Сада сви хоће све преко ноћи, али у спорту нема преваре, све мора да се одради. Сигурно је утицало и то што два пута нисмо били на ОИ, пошто аутоматски млади нису толико заинтересовани за одбојку. То је и разумљиво. Сви волимо да гледамо победнике, да видимо како се освајају медаље на великим такмичењима.

„Орлови” не смеју да пропусте и Париз

Мушка сениорска репрезентација Србије није успела да се квалификује на Олимпијске игре у Рију 2016. и Токију 2021. Следеће године јој следи квалификациони турнир за Париз 2024. Да ли је потребно да се подмлади мушки национални тим?

– То је питање за селектора, али јасно је то да постоји проблем јер немамо пуно младих играча. Треба истаћи и то да је био један период у prеthodnih десетак година када се нисмо пласирали на европска и светска првенства за млађе категорије и те генерације су једноставно испале из те приче и сада то долази на наплату. Видимо да наши играчи и са 35, 36 година морају и даље да се боре, али су наравно својим квалитетом заслужили да и даље буду у репрезентацији. Нажалост, нема младих који би преузели њихову позицију, али боримо се. Последња два пута нисмо успели да одемо на Олимпијске игре и не бисмо смели да дозволимо да се то деси и трећи пут – јасан је Мештер.

Када је реч о женској репрезентацији, после две деценије са селектором Зораном Терзићем на челу, када су постигнути огромни успеси, на клупу је сео Данијеле Сантарели. С обзиром на то да је било доста критика и сумњичавих прогноза јер нам је на челу националног тима странац, после освојене бронзе у Лиги нација и одбране титуле светског првака, сматрате ли да је италијански стручњак био прави избор?

– Много смо размишљали кога да поставимо уместо Терзића, који је за 20 година заиста направио историјски резултат, који ће тешко неко да понови. Једноставно, било је потребно да дође неки нови човек, да донесе нову енергију, да девојке нађу нове мотиве и промене нешто у раду, а јесу колико сам видео на неколико тренинга. Задовољан сам јер је Сантарели максимално професионално одрадио сезону. Освојена је бронза у Лиги нација, што можда нико није ни очекивао. Било је то велико изненађење, јер смо играли и без Тијане Бошковић, али екипа је показала компактност и можда су неке играчице, које у неком моменту нису биле у првом плану, на том такмичењу дошле до изражаја и показале да могу да преузму одговорност. Светско првенство је стварно невероватна прича, победили смо свих 12 утакмица, а изгубили смо само пет сетова, што је исто фасцинантан податак. Показали смо да смо тренутно најбоља екипа на свету, без обзира на то колико је било промена у тиму. Ангажовање Сантарелија је био прави потез. Сада треба да наставимо у том смеру, сви очекују олимпијско злато јер нам то једино недостаје. Све репрезентације се спремају и праве екипе за Олимпијске игре, али бићемо и ми спремни – уверено је истакао за наш лист први човек ОШ Ђула Мештер.

Кристина Бугарски