СЗО УПОЗОРАВА Резистенција на антибиотике светска здравствена претња

Министарство здравља се, у складу са иницијативама Уједињених нација, Светске здравствене организације, Европског центра за превенцију и контролу болести и других међународних здравствених институција, новембра 2015. године прикљуцило глобалним напорима за сузбијање антимикробне резистенције и рационалну употребу антибиотика.



"Још 2015. године Министарство здравља покренуло је кампању за рационалну употребу антибиотика управо у циљу медицинског описмењавања становништва, и управо смо највише радили са децом предшколског узраста и са њиховим родитељима, и управо у том узрасту имамо и најбоље податке. Упркос ковиду, у дечијој популацији, не само да се није повећала употреба антибиотика, већ се и смањила", рекла је за Танјуг Бајчетић.



У оквиру “Другог пројекта развоја здравства Србије" Министарства здравља, студентске организације Медицинског и Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, студенти су обележили Светску недељу борбе за рационалну употребу антибиотика у разговору са заинтересованим грађанима.



Том приликом, они су указали на значај рационалне употребе те врсте лекова, као и на све нежељене реакције које могу да настану њиховом неадекватном применом.



Бајчетић је нагласила да је по том питању неопходна солидарност, не само у Србији, већ у целом свету, како би се спречило да бактерије изазову резистенцију на антибиотике.



Она објашњава да је основни проблем тај што су симптоми вирусне и бактеријске инфекције слични и јако их је тешко разликовати, те да су некад чак и алергијске инфекције сличне.



"Злоупотреба антибиотика је велика, а највећи број нерационално преписаних антибиотика се уствари да пацијентима који имају акутне респираторне инфекције, које су у више од 90 одсто случајева изазване вирусима. Због некритичног давања антибиотика углавном за лечење вирусних инфекција, ми данас долазимо у ситуацију да када је заиста потребан антибиотик, а то су најстарији пацијенти, најрањивији, ми у болничким условима изолујемо бактерије које су мултирезистентне, дакле не делују, односно, не реагују ни на један антибиотик и то на крају може довести до смрти пацијента", навела је Бајчетић.



Додаје да је од почетка ковида дошло до скока коришћења антибиотика, чак за 30 одсто.



"Захваљујући овој кампањи коју спроводимо и на којој радимо prеthodni период, ми смо тај удар амортизовали, смањењем коришћења антибиотика. Али, ако сада не предузмемо неке кораке да ограничимо, пре свега издавање антибиотика без рецепта у апотекама, онда ћемо бити у великом проблему са резистенцијом", истиче она.



Када је реч о коришћењу пробиотика уз антибиотике, Бајчетић објашњава да се њиховим коришћењем не може у великој мери утицати на то да се врати равнотежа нарушена коришћењем антибиотика.



"Ако ћемо гледати са научног аспекта, онда сваки човек треба да има свој персонални пробиотик, он може да помогне, али потребно је много година да се успостави та равнотежа. Ипак, те бактерије, здраве бактерије које свако од нас има су изузетно корисне за наше расположење, наш сан, чак и наше понашање зависи од тих бактерија јер оне учествују у синтези серотонина (хормона среће).



Такође, многи хормони, попут естрогена, зависе од тих бактерија", појаснила је Бајчетић.



Наглашава да неадекватно узимање антибиотика убија и лоше, али и те добре бактерије, што за резултат има нарушен баланс, због чега могу да се јаве још тежи облици бактерија.



"Ту имамо клостирдију која, нажалост, код најстаријих може да доведе и до smrrtnih исхода", објаснила је докторка за Танјуг.



Светска здравствена организација (СЗО) прогласила је антимикробну резистенцију (АМР) једном од десет највећих глобалних здравствених претњи.



У складу са предлогом СЗО, сваке године, у периоду од 18. до 24. новембра, у свету се обележава недеља свесности о рационалној употреби антибиотика, са циљем да се скрене пажња стручњака и јавности на опасност која прети јавном здрављу због резистенције бактерија на антимикробне лекове и да се повећа свест о потреби рационалне примене антибиотика.