Данас је "Црни петак" - попусти или лажна снижења?

Новембарска потрошачка грозница звана "Блек фрајдеј", судећи по гужвама у нашим трговинама, последњих година је све популарнија и код нас, а трговци, нарочито они коју продају техничку робу или се баве онлајн продајом, ових дана потрошачима нуде позамашне попусте.



Ипак, у потрошачким удружењима истичу да је купцима с обзиром на високе цене, сваки дан "црни петак", те да је и данашње снижење цена лажно, јер како кажу, трговци прво повећају цене, па их онда смање.



Традиција обележавања "Црног петка" је настала током 60-тих година 20. века у САД, да би се касније проширила на већи део планете.



У Србији је потрошачка грозница нарочито је изражена у тржним центрима где је сконцентрисан велики број трговаца, од којих су неки тзв. Црни петак продужили на целу ову седмицу, а други попусте намењене за петак продужили на предстојећи викенд.



Врхунац попуста, куповине и гужви очекује се данас када ће многи потрошачи похрлити да по низим ценама дођу до гардеробе, беле технике, малих кућних апарата или других кућних потрепштина.

Ове године, када смо суочени са великим поскупљењима, попусти су још потребнији, па нису ретки они који су одлучили да нешто што иначе морају да купе, купе баш ове недеље или на "Црни петак".



Поједини тржни центри су чак променили и радно време данас, па су врата за купце отворили сат раније, у девет уместо у уобичајених 10 часова.



А попусти су, ако је судити према објавама на сајтовима продаваца, такви да се исплати попричекати у реду или поручити робу онлајн.



Тако рецимо, веш машина чија је цена раније била око 48.000 динара, коштаће скоро 20.000 мање.



Приближно толико ће моћи да се уштеди и на куповини смарт телевизора, будући да је његова ранија цена износила нешто више од 66.000 динара а на "Црни петак" ће бити спуштена на око 46.000.



Биће снижена и цена посуђа, те се пекач може купити на попусту од чак 70 одсто, док су цене малих кућних апарата као што су миксер, ростиљ, тостер снижене за око 50 процената.



Одећа и обућа, ташне, новчаници се нуде по ценама сниженим од 10 до чак 50 одсто.



У акцију снижења укључили су се и поједини издавачи, па се по ценама сниженим за око 20 процената могу купити и књиге.



И неке ауто школе нуде попусте за обуку возача, па они који се онлајн пријаве у наредна три дана, обуку могу да прођу за 17.000 динара мање од редовне цене.



Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић за Танјуг каже да с обзиром колико нас трговци варају да је нама сваки дан "црни петак", те да ни попуст од 70 одсто не би био довољан, пошто би и та цена била превелика када се зна колико ова роба кошта у иностранству.



" И ова снижења су, част изузецима, лажна јер трговци прво подигну цене па их онда спусте и то на начин на који не би смели. Закон о трговини је потпуно јасан и каже да подстицајна продаја или акција не може да траје дуже него што је производ био у редовној продаји, а то значи да се не сме дан или ноћ пред неку акцију подићи цена а следећег дана спустити", наводи Паповић и додаје да наши трговци, са часним изузецима, поступају управо овако.



Дејан Гавриловић из Организације потрошача "Ефектива" за Танјуг каже да "Црни петак" у Европи за разлику од ситуације код нас представља дан озбиљних попуста које трговци дају и када потрошачи могу да за релативно мали новац купе одређену робу, чију су цену пратили у prеthodnom периоду.



"Код нас је то само фама годинама уназад и управо ‚"Црни петак"‚ трговци користе само да би на неки начин обманули потрошаче. То се наравно не односи на све трговце али на добар део свакако да и они тај дан користе да продају робу која не иде или нуде лажна снижења", каже он.



Наводи да је данас имао прилику да види да је једна продавница дечјих играчака прелепила регуларну цену и на њу додала вишу па је прецртала и на њу дала попуст, па сада производ са попустом кошта као и када је продаван по регуларној цени.

"Нису се потрудили ни да уклоне стару цену па се углавном дешава да ти попусти не буду прави него су цене близу реалне цене која је била пре црног петка", истиче Гавриловић.



Према његовим речима та замка може да се избегне уколико се цена робе коју неко жели да купи на "Црни петак" прати недељама уназад или се проверавају и упоређују цене код више продаваца, што може да се уради праћењам разних трговачких сајтова али и путем сајтова за поређење цена.



Постоји више верзија и објашњења о томе како је заправо настао "блек фрајдеј".



По једном објашњењу, назван је тако јер су амерички трговци после Дана захвалности почели да остварују профит, односно да од тог дана улазе "у црно", и излазе из периода губитака, када су били "у црвеном", пошто су своје минусе бележили црвеном оловком.



Једно од популарних мишљења је и да су овај назив осмислили амерички возачи и саобраћајни полицајци који су стрепели од великих гужви у саобраћају након Дана захвалности у САД.