За Србе у региону милион и по евра, шири се мрежа школа српског

Појашњава да је део буџета Управе “резервисан” за регион, а део за дијаспору.



Буџет за регион је повећан три пута. До сада смо имали око 500.000 евра намењено Србима у региону, преко нашег конкурса, а за наредну годину имаћемо за ту ставку 1,5 милиона евра. То је предложио председник Александар Вучић и то је велика ствар за нас, јер ћемо моћи да радимо још више за Србе у региону, рекао је Гујон у разговору за Танјуг.



Имаћемо и даље наш буџет за дијаспору, за Србе ван региона, јер су то две различите активности, и не можемо да поредимо положај Срба у Вуковару или Дрвару, са положајем у Њујорку или у Паризу, напоменуо је Гујон.



Повећан буџет је, истиче, доказ великог поверења у Управу, која ће наставити да спроводи владину политику у тој области.



На питање какви су планови за наредну годину за регион, одговара да ће се наставити са подршком започетом ове и прошле године.



Подсећа да је Управа ове и прошле године спроводила пилот пројекте за економско оснаживање Србима у Босанском Петровцу, Посавини, у Босанском Грахову, на северу Црне Горе, поделила пољопривредну механизацију, опрему за пчеларе, јунице…



То су били пројекти мањег обима, од око 100.000 евра, а са увећаним буџетом моћи ћемо то да радимо систематски, на више места. Овакви пројекти су значајни, јер омогућавају људима који живе у тим местима, да ојачају, а израз су жеље да покажемо бригу Србије према свим својим сународницима у региону, рекао је Гујон.



То је, додаје, добро и за њих саме, али и за земље у којима живе.



Када ојачамо једну породицу у Гламочу, ми оснажујемо Гламоч и целу Федерацију БиХ. То је позитивно, радићемо на томе и правимо планове за остале земље региона, где ћемо моћи да спроводимо такве пројекте, додао је Гујон.



Када је реч о допунским школама српског језика у дијаспори, Гујон најављује да ће бити ширења, те мреже, а да су само прошле године отворене 23 допунске школе.



Наш фокус следеће године су Јужна и Северна Америка. Тамо су потребе огромне. Имамо контакте са нашим људима који живе у тим земљама, рекао је он.



Указује и да је огромно интересовање у дијаспори за учење српског језика, поготово за децу која су се тамо родила, јер чак и ако родитељи говоре српски, то не значи да ће и деца говорити тај језик као да су се родили овде, поготово када крену у тамошње школе.



Зато су те школе потребне, да деца уче језик, о култури, историји, али да се упознају са другом децом, која такође говоре српску. Зато су важне и развијамо их, рекао је Гујон.



Додао је да се то ради у сарадњи са Министарством просвете, јер се нова школа, годину дана после покретања, прикључује систему тог Министарства, и траје док има деце, а како каже, деце има.



Пројекти у дијаспори су, каже, разноврсни, а Управа подржава све оне чији је циљ очување језика, идентитета и културе.



Наводи и да ће инсистирати да у наредном периоду пројекти који се реализују у дијаспори, буду окренути и према тамошњој јавностима, да догађаји буду двојезични.



Наши људи су представници Србије, умрежени са људима тамо, знају њихов менталитет и језик. То треба искористити и представити дијаспору и матицу из неког другог угла, рекао је Гујон и додао да се нада да ће све више пријатеља наши људи из дијаспоре доводити у Србију, јер, каже, из свог искуства зна, да свако ко дође у земљу, буде одушевљен и има само лепе речи за Србију.



Указује и да је у дијаспори велика жеља за повратком у матицу, а на држави, Управи, је да помогни да не изгубе индентитет, културу, не забораве језик, јер ако то изгубе, повратак је немогућ.



Жеља је све већа, јер Србија данас није она од пре 30 година. Много се променила, развијала се и то је приметно и то виде све из дијаспоре, али се и запад, где наши људи углавном живе, променио, и тамо је криза, не тече мед и млеко, па ни људи више не идеализују запад. Виде тамо и добро и лоше, а виде и шта је овде боље, и да се одлуче за повратак, рекао је Гујон.