Патријарх отворио изложбу о 80 година од Новосадске рације

"Ево нас пред поставком изложбе Ледена тишина сећање на жртве новосадске рације, подељене у три целине. Једна су места масовних егзекуција током рације, друга страдање православних свестеника Шајкаско новосадске рације и трећа је 80 година касније - будућност сећања", рекао је патријарх.



Истакао је да дуго није било обележавања сећања на жртве новосадске рације и да је прво било тек 1967. године те да је сам термин рација заправо еуфемизам скован у идеолоској кухињи тадашњег режима да би се сакрило да се ради о стравичном погрому.



Жртве свог народа, према његовим речима, не смемо заборавиит, јер знајући њих познајемо себе.



Патријарх је испричао да је тема рације и његова лична тема и да га она прати од првих дана живота.



"Тема рације је уобличила и формирала и мене, много више несвесно него свесно, од људи који су живели у Чуругу, којима сам од детињства био окружен. Није било скоро ниједне куће у Чуругу у којој неко није страдао те сурове хладне зиме, божицних дана 1942. године", испричао је.



Епископ бачки Иринеј је истакао да када негујемо културу сећања то никада не чинимо једнострано.



"Знамо ко су биле жртве а ко џелати али у исто време знамо и за оне појединце из мађарског народа који су осветлали образ и спасли душу тога народа управо у то исто страшно време. У Ковиљу су Мађари стали у заштиту својих суседа и пријатеља Срба, као што су у Каћу учинили локални Немци", рекао је он.



Указао је да нажалост у неким местима као што је Чуруг, родно место патријарха Порфирија, није било тако већ је тамо уцињен страшан погром над свима од деце до стараца и за дан-два искорењена је трећина села ако не и више.



"Све то морамо памтити и на њему се поучавати и изводити неопходне закључке, како се, с једне стране таква зла никада не би поновила, а са друге, да бисмо и ми поучени тим горким искуствима и дивећи се трпљењу светих научили да живимо како бог од нас очекује", рекао је епископ бачки Иринеј.



Обраћајући се присутнима директор Историјског архива Новог Сада Петар Ђурђев је указао на чињеницу да је овај злочин дуго био непознат пошто је сећање на његове жртве дуго било забрањено па је прво јавно обележавање сећања на жртве рације било је 1967. године.



Међутим, како је навео Ђурђев, оно је било живо у сећањима породица и православним храмовима као и јеврејским општинама где се сваке године обележавало сећање на дешавање из јануара 1942. године.



Изложбу је организовао Културни центар Новог Сада у сарадњи са архивом Града Новог Сада, а отворена је у Конаку Кнегиње Љубице у Београду и трајаће до 13. новембра.



Отварању су присуствовали и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић.



Ове године навршава се 80 година од када су Срби, Јевреји и Роми били жртве мађарских власти на подручју тада окупиране Бачке.



Од 2103. године Културни центар Новог Сада током јануара организује програм Ледена тишина и кроз изложбе, предавања, трибине, радионице чува сећање на страдале и злочин који се десио у Бачкој у јануару 1942. године, а ово је први пут да се програм представља ван места страдања.