Вања Петковић, еколошкиња: У Новом Саду имамо заштићена подручја, Шодрош то није

Она је истакла да јој је жао што се тема заштите животне средине и екологије повезује са насиљем, бунтовима и потестима.

-Тема која мора да се решава за столом и да је решава струка, а не решава се на улици. С тога не подржавам овакав начин решавања проблема било ког проблема, из било које области. Зашто нам је Шодрош посебан? Посебан нам је сваки део животне средине, сви ми када одлазимо у природу налазимо неки мир и спокој, свима нам прија. Баш зато ту постоје стручни људи који на основу детаљних анализа, доносе одлуку да се одређени део природе може прилагодити за изградњу неког објекта, у овом случају конктертно моста – рекла је Петковић и додала:

-У сваком делу природе постоје разне биљне и животињске врсте. Ту се дешава да струка није програсила тај део као заштићено подручје. Ми у Новом Саду имамо заштићена подручја као што је Бегечка јама, Каменички парк, разни паркови у граду, а Шодрош није проглашен за нешто такво. С тога је на основу студија о заштити животне средине и разних анализа дошло до тога да ипак може да се изгради тамо мост. Ипак, на основу тих анализа утврђено је да велике количине угљендиоксида утичу директно на климатске промене, у односу на тај неки компромис да одређени тај део биодиверзитета може да се жртвује да се изгради мост. Генерално Нови Сад расте и нама је потребан још тај један мост, зато је јако важно да верујемо струци и да верујемо да су донели добру одлуку.

На питање шта та иста струка наводи као конкретне разлоге зашто је та градња исправна, Петковић је напоменула:

-Морамо да разумемо да су и други мостови некада заузимали одређени део природе, који је и тада прилагођен изградњи. Ево имамо пример моста на Ковиљско-петроварадинском риту, где пролази аутопут, и сви користимо тај пут је је потреба. С обзиром да је тај мост на делу који је заштићени део природе, међутим тај биодиверзитет тамо уопште није уништен. То значи да је струка и тада донела добру одлуку, зато ако овај мост буде изграђен на Шодрошу, не значи да ће све биљне и животињске врсте бити угрожене.

Петковић је нагласила да се тамо налазе врсте које промене станиште и прилагоде се тренутној ситуацији.

-Покрајински завод за заштиту природе је заиста институција у којој раде стручни људи, ја се бавим заштитом природе током целих студија кроз све моје активности, сарађујем са тим људима који су професори и људи од ауторитета. Ако они кажу да може на том месту онда је тако. Нажалост, ми живимо у друштву где свако мисли да је стручан у свакој области где види неки проблем и морамо ми сад сви да коментаришемо, то је у ствари проблем. Свакако позивам да струка мора више да излаже и да народ онда буде што боље обавештен јер сам видела да је то углавном омладина која је жељна неког бунта и они у себи то имају. Међутим на нама и на струци, озбиљним и изграђеним људима је да они буду обавештени и да им некако дамо све чињенице и ваљда би онда разум победио – објашњава еколошкиња.

Петковићева је Новосађанка која живи у овом граду и на питање да ли она сматра да је овај мост потреба она је истиче:

-План моста датира још из седамдесетих година и треба да растерети ове мостове које већ имамо. У граду су велике гужве и велика је то потреба јер се град шири. Екологија и економија морају заједно, наравно да је мени жао да се било који део природе прилагоди изградњи било ког објекта, али шта онда, нећемо ништа градити. Вратићу се опет на тај Ковиљско-петроварадински мост, ништа није уништено, идаље све супер функционише, биодиверзитет је тамо разнолик и још је то и заштићено подручје што опет кажем, није случај са Шодрошом. Зато нам је то добар пример да све функционише како треба и након изградње моста – закључила је она.

(Нс уживо)