Одложен крај претреса за бачену бомбу у новосадско двориште
НОВИ САД: У новосадском Вишем суду јуче је одложен крај суђења Михаилу Рађеновићу (29) из Новог Сада, којем се приписује да је у августу 2017. године, сат после поноћи, бацио бомбу у двориште, услед чије је експлозије оштећена кућа у Улици патријарха Чарнојевића и паркирани аутомобил.
Иначе, том приликом, у објекту је било људи, али они нису повређени.
Разлог за одлагање претреса за 29. новембар је спреченост судије, када је планирано да се саслуша још једном судски вештак након чега је планирано изношење завршних речи. У мају је већ био поново саслушан судски вештак за ДНК трагове, а одбрана је потом предложила да се овај налаз, као кључни доказ, издвоји из списа предмета, пред крај доказног поступка
Бранилац оптуженог Горан Карадаревић оспорио је на мајском рочишту ДНК налазе и оценио да су незаконити. Prеthodno је др Милица Кецкаревић Марковић с Биолошког факултета у Београду изјавила у тадашњој одбрани стручног мишљења да се у интерној архиви Билошког факултета налазе ДНК профили из предмета који су они радили, а који се могу по потреби претраживати. Додала је да овај факултет има у овом моменту одређене недоумице, с правне стране, у вези са заштитом приватних податка и након недавних измена Закона о националном ДНК регистру. На овај акт се позива адвокат Карадаревић, напомињући да на овакву базу има право само МУП, па и стога сматра да је налаз стручњака незаконит.
Како смо писали, окривљени од почетка поступка у потпуности негира дело. Он је изјавио да не познаје људе на поменутој адреси, наводно, нити они њега, па је стога изразито важно ДНК вештачење, на које је одбрана имала озбиљне замерке.
Након што је на рочишту у априлу бранилац окривљеног адвокат Карадаревић навео да је ДНК налаз Биолошког факултета из Београда, који треба да упореди профил оптуженог и трагова кашике бомбе, непрецизан и нејасан, веће је усвојило његов предлог да се поново саслуша вештак који га је сачинио, а који је приступио суду на ранијем рочишту, а и мају.
По браниоцу, он није урађен према правилима струке и онако како се ради у пракси. Став одбране је да није уобичајено да се користи ДНК профил из другог кривичног предмета, док ни одбрана, ни суд ни тужилаштво нису имали увид у тај профил. Указао је и на то да Закону о заштити података о личности јасно говори који су услови да се води евиденција личних података.
М. Вујачић