Зову их Керешови, а презивају се Јанкахидац
Ретко која породица у Војводини нема свој шпиц-наме, или шпиц-намет, како су то у овим крајевима крстили. Потиче од немачке речи schpitzname, што значи надимак.
Откуд шпиц-наме? Претпоставка је да је било више породица које су носиле исто презиме, па су, да се разликују, неке добиле надимак, односно наставак, који је био толико уврежен да многе фамилије нису ни знали по правом презимену него по овом другом. За неке је јасно како су настали, од имена неког претка или по занату којим се неко бавио, или по месту одакле су дошли (јер су сви однекуд дошли). Ево најкарактеристичнијих и оних којих смо се ми сетили.
По шпиц-намену су Папањицини, а у ствари су Николићи, Гробарови су Жупунски, Будалови су Момирски, Бербини су Крпучини, Чевини су Грубачки, Волашови су Грујићи, а Запарини су Аћини. Шаргини су, у ствари, Несторови, Бешлићеви су Опријани, Чикуски су Вукови, Мунини су Чобанови, а Фришки су опет неки Момирски. Кенчикини су Ламбићеви.
Идемо даље. Крезићеви су Костићеви, а Целерашови су Лалетини. Двисцови су опет неки Момирски, Дивљакови су Девићи, а Молини су, у ствари, Цвејићеви. Пиканови их зову, а презивају се Ћурчин, Миркови су заправо Стајић, а Бежунарови Димитријевићи. Шлајферови су Ђукићеви, Мозокови су Воргићи, Копиланови су Миленови, а Yindarovi су Турински. Цифрини су неки Цвејићеви, а Куљинови се презивају Стојадинов.
Парадајзови и Веспримови су неки Цвејићеви. Бургијини носе презиме Рацков, а Гилицини – Кирћански. Бочарски су, у ствари, Сенћански, а Бугерови Грозданови. Зову их Керешови, а презивају се Јанкахидац, зову их Киленцови, а они су Табачки, зову их Петлови, а они се презивају Девић. Толонгини су Цвејанови, Пекарови се презивају Деспотов, Доцини су Табакови, а Inyilirovi су Мартинови. Грубачки могу бити и Сенмартенски и Црњини. Армицарови се презивају Господиначки, а Јожићови су опет неки Момирски. Качарићеви се презивају Станисављев, а Попови могу бити и Пељини и Пејакови.
Сорини носе презиме Ердељан, а Сижански Цветков. Жопанови су неки Вукови, а Неузински се презивају Стајић. Кајганови су Козловачки, а Шурјански носе презиме Косовац. А има и Думитрових, Окапиних, Јајиних, Чваркових, Abayinih, Пасуљевих, Помрачиних, Булиних, Јондиних, Дидулиних, Свињарових, Чубриних и Песканових, Кутнаћових, Цуцкаћових, Зубанових и Шчомпуљових…
Жељко Балабан