Кисач је фудбалско село

Како се фудбал у свету мења, тако се и Кисач прилагођава, те се ФК „Татра“ полако фокусира на сарадњу са иностраним клубовима, а посебна пажња усмерена је и на девојчице које желе да се баве фудбалом.

– Свака утакмица има доста публике, чак и када је напољу хладније или кишовито, људи из околних места долазе да прате наш рад – рекао је Кулик. – Број клинаца који играју код нас је и даље значајан, нарочито јер фудбал није више једини спорт у селу, имамо и кошарку, одбојку и неке борилачке спортове.

„Татра“ постоји од 1929. године, а Кулик је у њему ангажован око осам година. Играчи у том фудбалском клубу разних су узраста – млађе категорије од пет до 15 година и први тим који броји 23 играча. Двадесет играча летос су први пут отпутовали на седмодневне припреме у Мрчајевце, где су тренирали, дружили се и  учествовали у организованим активностима заједно са вршњацима из САД и Црне Горе. Осим задовољства полазника Школе фудбала, била је то и идеална прилика да се поставе основе даље сарадње, којим ФК „Татра“ посвећује посебну пажњу.

– У будућности планирамо што више сарадње са иностраним клубовима из Словеније, Словачке и Америке, а већ имамо јако лепу сарадњу са Румунијом, они су долазили код нас и ми смо путовали код њих – рекао је Кулик. – Паралелно са тим, ми се стално доучавамо, јер се правила и технике увек мењају и уколико видимо прилику да нашим члановима обезбедимо боље услове и обуку, ми је искористимо.

Једна од девојчица која има озбиљну намеру да се бави фудбалом ћерка је секретара ФК „Татра“ Слободана Стојановића, који се ФК „Татра“ прикључио пре годину дана, а у Кисач из Новог Сада преселио се пре две године. У десетак девојчица положена је нада Кисачана за оформљивање женског фудбалског тима.

– Ћерка је са два старија брата расла уз лопту, заволела фудбал и почела да га тренира у Новом Саду – рекао је Стојановић. – Приметили смо таленат и када смо се преселили у Кисач, наставила је да тренира. Сада има 11 година и већ има добре основе, оформила се као играч. И сам имам лиценцу за тренера, па сам одлучио да учествујем у раду ФК „Татра“.

Како је Стојановић објаснио за наш лист, као и у осталим екипним спортовима, деца су се спријатељила унутар свог клуба, али и са онима са којим често учествују на турнирима, којих је преко лета највише и путује се по целој Војводини, некад и даље. Ипак, ФК „Татра“ није изузетак у борби да се задржи пажња деце, чије интересовање је све краће. Због тога се тренерски дуо користи свакојаким техникама и анимацијама, како би тренинг био и занимљив, али и пружио најбољу обуку за каснију каријеру у фудбалу.

Д. Андулајевић