Нови стендбај аранжман са ММФ био би веома добар за Србију
БЕОГРАД: „Склапање стендбај аранжмана са ММФ, који подразумева и коришћење финансијских средства у случају потребе, било би веома добро за Србију”, изјавио је данас члан Фискалног савета Никола Алтипармаков и навео да ће договор наших власти са ММФ о новом аранжману бити вероватно склопљен до краја године.
Алтипармаков је рекао Танјугу да Фискални савет не учествује у преговорима са ММФ око новог аранжмана, али да очигледно постоји заинтересованост наше владе да добијемо нови аранжман и да ће то бити предмет разговора приликом посете Мисије ММФ-а нашој земљи овог месеца.
Каже и да би држава могла финансијска средства ММФ у случају потребе да користи за покривање буџетског дефицита.
"Свакако да би склапање новог стендбај анражмана било јако добро за Србију, јер криза долази и биће проблем и финансирање дефицита. Ми смо прошле године могли да финансирамо дефицит са каматним стопама од два или три одсто, а сада је то већ седам одсто, не само у Србији већ и у свим другим земљама", рекао је Алтипармаков.
Додаје да се, на пример, и Италија задужује по каматним стопама од непуних пет процената.
"Биће јако важно и са становишта кредибилитета да кроз ову кризу прођемо уз потпис ММФ - да имамо одговорне и одрживе јавне финансије. Тако да се ми надамо да ће то бити позитивно решено на јесен, када дође мисија овог месеца (20. октобра) и да ће до краја године бити склопљен нови аранжман", истакао је Алтипармаков.
На питање да ли би онда актуелни саветодавни нефинансијски аранжман са ММФ Инструмент за координацију политика (Policy Цоординатион Инструмент - ПЦИ), био прекинут пошто је његово трајање предвиђено до краја 2023. године, Алтпиармаков је казао да је то формална ствар и да би вероватно био прекинут или прерастао у финансијски.
Саговорник Танјуга очекује да ће нови стендбај аранжман наша земљла добити већ од овог месеца, новембра или краја године.
"Видели смо да је ММФ prеthodnih година, током prеthodnе кризе, дозвољавао да се средства користе и за финансирање дефицита, што није био случај пре око 20 година. Претпостављамо да ће та средства, ако буду коришћена, првенствено бити за финансирање дефицита, јер су наше девизне резерве тренутно веома велике, веће од 15 милијарди евра", навео је Алтипармаков.
Додаје да због тога не види потребу да се та средства потенцијално користе за девизне резерве, већ пре за финансирање буџетског дефицита.
На питање шта очекује српске финансије у наредном периоду, Алтипармаков каже да је очигледно да свет и нарочито Европа клизе у кризу и да више није питање да ли ће доћи до рецесије већ колико ће она бити дубока и озбиљна.
"Када имате рецесију у свету, Европи и земљама као што је Немачка, то ће морати негативно да се одрази и на Србију. Полако видимо погоршање тих економских и фискалних трендова. Ако гледамо наплату ПДВ-а у Србији, имамо међугодишњи скок наплате у првом кварталу од 30 одсто, у другом је то већ било 22 одсто, а у трећем 15 одсто", навео је Алтипармаков.
Каже да и даље бележимо раст пореских прихода, али по нижој стопи, што све указује да Србија не може да буде изоловано острво и да и ми полако клизимо ка некој врсти економског успоравања и потенцијално рецесији у следећој години.
"И у том смислу, важно је да будемо спремни да грађанима који су најугроженији и увек најгоре пролазе у кризи додатно помогнемо у наредној години и штедимо колико можемо. И у том смислу ће ће и аранжман са ММФ бити од велике помоћи", навео је Алтипармаков.