Мали: Србија има најнижи јавни дуг у региону

Према његовим речима, ниво јавног дуга Србије је далеко испод просека Европске уније, која у 2022. години бележи задужење од чак 87,8 одсто БДП-а.

"Србија је земља која и у овој тешкој години остварује раст БДП-а и то 4,3 одсто у првом кварталу и 3,9 одсто у другом кварталу, а ово је само наставак раста од 6,4 одсто, кумулативно, из prеthodnе две године. То нас је пласирало на врх европске листе јер смо означени као најбрже растућа економија у Европи", рекао је Мали.

Додао је и да је Србија једина земља у региону која у првих седам месеци ове године бележи буџетски суфицит.

Истакао је да је ниво незапослености у нашој земљи спуштен на 8,9 одсто, што је најнижа стопа у историји и свакако један од највећих економских успеха, јер смо, како је рекао, 2012. године имали стопу незапослености од 25,9 одсто.

“То значи да је сваки четврти грађанин ове земље био без посла, али је сада значајније то да је Србија земља у којој је опозиција у тешкој депресији од ових бројки, иако би задатак сваког ко жели да управља овом земљом морао бити баш то, привредни раст, смањење незапослености, одговорна економска политика”, поручио је Мали одговарајући на критике.

Додао је да ипак разуме зашто се критичари служе празним критикама и зато ће, како је навео, још једном објаснити зашто нећемо дозволити да се истопе економски резултати тешком муком постигнути.

“Кредит добијен од Уједињених Арапских Емирата намењен је отплати обавеза које доспевају, што значи да се на тај начин не подиже јавни дуг”, рекао је Мали.

Истакао је да највећи износ обавеза доспева у јануару, априлу и јулу 2023. године, када је потребно обезбедити 2,6 милијарди евра, што је део укупних обавеза које доспевају те године.

"Као одговорни домаћини, а узимајући у обзир непревидиво и нестабилно тржиште, раст каматних стопа на светском тржишту и неизвесност наставка кризе наредне године, наш циљ је да благовремено обезбедимо неопходна средства, одржимо ликвидност нашег рачуна и спремни уђемо у једну од најтежих година последњих деценија уз већ обезбеђено најповољније финансирање. Заиста, срам нас било“, иронично је навео министар Мали.

Нагласио је да ће економски зналци који се баве овом темом, знати да разумеју податак да је просечна пондерисана стопа на укупни јавни дуг Србије на крају јула ове године износила 2,43 одсто и поручио да би, како је рекао, било лепо да освеже своје информације о тренутним ценама задуживања.

Констатујући да је ових дана проблем и ММФ те да се критике крећу на релацији „зашто нисмо-јесмо узели кредит“, Мали је рекао да је Србија са ММФ-ом одувек имала и има добру сарадњу јер је ММФ био уз Србију у време веома тешког периода фискалне консолидације.

Навео је да је Србија уз подршку ММФ-а успела да ојача своје јавне финансије, сачува јавни дуг, пружи подршку привреди, одржи раст своје економије.

Најавио је да ће Србија у октобру имати трећу посету ММФ-а у оквиру актуелног ПЦИ аранжмана, на којој ће се детаљније разговарати о будућој сарадњи.

То је, оценио је, позитивна вест јер подразумева даљу подршку ММФ-а у тешком периоду који предстоји.

“Наш задатак је да помно пратимо стање на тржишту, наставимо да диверзификујемо финансирања оптимизујући трошкове камата као део ефикасне стратегије управљања дугом и одржимо све постигнуто у протеклих неколико година", закључио је Мали.

Додао је да ће се то и урадити, а ниво јавног дуга неће расти, већ ће, како је рекао, наставити да буде најнижи у региону.