Почела обнова куће др Славка Жупанског у Зрењанину

Радови обухватају замену кровног покривача, столарије и поправку фасадног дела, а вредност инвестиције је више од пет милиона динара. С обзиром на то да у кући годинама нико не живи, кров је прокишњавао, а фасада и столарија су у лошем стању. Предвиђено је да овај посао буде завршен до краја године, а у пројекат обнове су укључене и две овдашње установе културе - Народни музеј Зрењанин и Завод за заштиту споменика културе Зрењанин.

Кућа у Светосавској улици, у којој је живео и радио др Славко Жупански, чувени адвокат и први председник Српског народног одбора у тадашњем Великом Бечкереку, нема само историјски значај за град Зрењанин, као сведок историјске победе и присаједињења 1918. године, већ је и вредно архитектонско дело. Пројекат њене реконструкције, наиме, извео је Драгиша Брашован, један од најзначајнијих српских архитеката 20. века и брат Анице Жупански, рођене Брашован, супруге др Славка Жупанског. Иначе, по завршетку студија права и доктората, заједно са својом супругом, др Славко Жупански се враћа у Велики Бечкерек, где 1913. године откупљује кућу у коју су се тада уселили. Реконструкција и адаптација куће обављена је 1920. године у неокласицистичком стилу. 

Пре него што је одлуком Скупштине града Зрењанина откупљена, ова кућа се налазила у власништву Бојане Личанин из Новог Сада, праунуке др Жупанског.

„Оправданост и целисходност прибављања ове непокретности лежи у чињеници да је она од историјске, културне и архитектонске важности за град Зрењанин и у будућности би требало да постане симбол присаједињења Војводине и Баната Србији, због чега, за ту намену, није могуће прибавити ниједну другу непокретност јавним надметањем, односно прикупљањем писмених понуда“, писало је у поменутој скупштинској одлуци.

Спомен-кућа Славка Жупанског под окриљем је Народног музеја Зрењанин од 2019. године. Стручњаци музеја су у међувремену сортирали заоставштину породице Жупански. Близу сто предмета уведено је у музејске збирке, док један мањи део материјала још увек чека на даљу анализу. Најстарији затечени предмети потичу из времена око средине 19. века, као што је пример бохемијске порцеланске вазе Пиркенхамер, док најмлађи припадају последњим деценијама 20. века.

„Две целине се својим квалитетом и интензитетом посебно издвајају, а то је колекција од близу тридесет породичних фотографија Жупанских и више значајних комада намештаја, као што су историцистички трпезаријски сто фабрике „Антон Бенце и син“ или столице које су се некада налазиле у власништву Првог дунавског паробродског друштва“, објашњавају у Народном музеју.

Библиотечки фонд броји више од три стотине публикација. Најстарија сачувана књига у њему је „Повесница српског народа од најстаријих времена до године 1850“ Данила Медаковића из 1851. године.

Лик и дело др Славка Жупанског су од великог значаја за историју града Зрењанина, нарочито када је реч о последњим данима Првог светског рата и ослобођењу Великог Бечкерека 17. новембра 1918. године. У том периоду учествовао је у кључним догађајима на самом крају 1918. године, када је поред учешћа у оснивању Првог српског народног већа (31. октобра 1918. године), дан касније учествовао и у формирању Српске народне гарде. Уз то, био је велики национални борац за присаједињење делова Баната, Бачке, Срема и Барање својој матици – Србији 1918. године.

Након ослобођења, Народна управа за Војводину поверила му је положај великог жупана Торонталске жупаније са изванредним овлашћењима. Одмах затим, Краљевска влада у Београду именовала га је за владиног комесара. 

Ж. Балабан