РЕЗОН Вучевић у Влади Србије додатно ће убрзати развој Новог Сада

Нова српска Влада биће пристрасна према грађанима Србије. Према њиховим потребама у условима тешке финансијске кризе која због руско-украјинског сукоба потреса цео свет. Одлука о мандатару и главним члановима нове владе је важан дан за Србију. Будућу владу, која је ограничена на две године, наставиће да води Ана Брнабић, а кључни људи у влади биће Милош Вучевић и Синиша Мали. Две године су кратак период и Србији је потребна Влада континуитета.

Улазак Милоша Вучевића у Владу Србије је значајна чињеница и за њега и за Нови Сад. И у политичком и у развојном смислу. Вучевићев успон на политичкој лествици је планиран и очекиван. Он је 10 година успешно водио Нови Сад, и двапут заредом је биран за потпредседника странке. Био је уз Ану Брнабић једини кандидат за преседника Владе, што указује на његову политичку озбиљност, марљивост и посвећеност послу, и поверење које председник и странка имају у њега. Конкретно, Вучић од Вучевића очекује да унесе нову енергију и нову озбиљност у рад Владе и да се кроз систем припреми за обављање најодговорнијих функција у држави. Уједно, и Вучевић и Ана Брнабић као одговорни и искусни политичари знају да их чека врућа столица. Нова влада суочиће се с великим изазовима. То је поручио и Вучић. С тим да ниједан није настао као производ унутрашње политике. Председника, или prеthodnе владе. Сви спољнополитички српски проблеми изазвани су грешкама prеthodnе власти у вези с Косовом, а економски изазови уско су повезани с руско-украјинским сукобом.

Србија на економском плану за сада пролази боље него остатак Европе. Гас плаћамо 10 пута мање од европских држава. И кад чујем опозицију како громогласно инсистира да се уведу санкције Русији питам се где би Србија нашла паре да уместо 400, гас плаћа 4.000 долара за 1.000 кубика? Србији годишње треба око три милијарде кубика гаса, а од Руса купујемо две милијарде. По европским ценама укупно би нам требало више од осам милијарди долара, или 990 милијарди динара. Реч је врло погубној идеји опонената власти. Ево доказа. Овогодишњи buyеt Србије са дефицитом износи 1.717 милијарди. Кад бисмо послушали савет опозиције, на разлику у цени гаса бацили бисмо више од пола годишњег buyеta државе. Шестогодишњи buyеt Београда, 25 годишњих buyеta Новог Сада, 150 buyеta града Зрењанина, 400 buyеta Руме или Кикинде, или 1.600 buyеta општине Босилеград. За разлику у цени гаса бацили бисмо 17 месечних пензија за свих 1.400.000 пензионера. Толико у новцу за једну годину може да кошта један погрешан потпис. Једно несмотрено гласање. Једна исхитрена, нерационална политичка одлука, чије последице би се осећале наредних 10 година.

Несмотреност је кључна одлика опозиције. Они су спремни да због политичке ирационалности и пристрасног односа према интересима појединих западних сила упропасте Србију и њене грађане. А у исто време траже да се одобри повећање плате образовним радницима за 20 одсто. Како? Идеја да купујемо гас по папрено високим ценама не иде с идејом да повећавамо плате.

Сложићемо се да политика неодговорне популистичке несмотрености није добра за Србију. Још мање за њене грађане? Не постоји ниједан рационалан разлог да се објасни зашто би за нас било добро да рачуне плаћамо 10 пута скупље. За кога би онда била добра одлука да уведемо санкције, и гас плаћамо скупље? За земље Европске уније, пре свега Холандију, али и Америку! Поставља се питање зашто би Србија радила у интересу било које стране државе? Зашто би пунила њихове buyеtе? Зашто би томе допринела одлуком која нити је морална, нити економски исплатива, нити разумна?

Очигледно је да би политика коју нуди опозиција довела до банкрота државе за само једну годину. Ако бисмо више од половине buyеta потрошили за набавку гаса, од чега бисмо купили струју и мазут? Од ког новца бисмо исплаћивали пензије и плате лекарима и просветним радницима? Од чега бисмо градили путеве, школе, канализацију, мостове, болнице? Како бисмо развијали инвестициони амбијент? Како бисмо повећавали плате и пензије? Стабилна економска ситуација обезбеђује повољну политичку позицију и у односу на преговоре с ЕУ о Косову. Та стабилност је разлика у концептима између власти и опозиције. То је само један од доказа зашто је било важно да СНС победи на изборима. И зашто је било важно да СНС формира владу. И да Вучевић и други поуздани и квалитетни људи буду њен део.

Осим спољнополитичких проблема и економских изазова императив мандатара јесте да регрутије и одабере најспособније људе које може наћи, и ту је важна улога Вучевића као потпредседника странке. Нова влада мора бити тим одговорних али креативних људи снажне воље који умеју да зацртају високе циљеве и који желе да ураде много. Који желе недостижно. Када тако поставе ствари, чак и у случају да ураде довољно, доћи ће на меру изузетне успешности.

Један од важних квалитета нове владе мора бити умеће да се супротставе бирократским препрекама локалних самоуправа. А ту ће до изражаја доћи Вучевићеви квалитети и искуство у вођењу Новог Сада. То ће помоћи Влади да конкретније помогне свим локалним самоуправама у Србији. Његове комптенције омогућиће да се брже реализују инвестиције од значаја за локални економски развој и да се превазиђу проблеми. Влада ће брже радити и јаче помагати општинама кад из прве руке добије модел да заобиђе чиновничке заврзламе и лавиринте на локалу. Државни службеник је занимање које је религија за себе. Нарочито у локалној администрацији. Бави се политиком целог живота, а формално никада не иде на изборе. Државни службеник је мајстор успоравања процедура. Стручњак за изговоре. Сваки службеник у сваком тренутку зна најмање 10 одговора како нешто не може, али ниједан како нешто може да се уради. Живот и рад службеника је ортодоксна хипокризија. Бирократски апарат је највећа опасност за сваку владу. Ниједан кабинет нису упропастиле превелике амбиције, па чак ни лењост. Уништила их је бирократска спорост и неспособност да прихвате било шта што може да наруши комодитет њихове службе. Бирократија приморава политичаре да се уместо на циљеве усредсређују на проблеме. То је замена теза која нарушава дициплину и ефикасност рада. То је привид који одговара само бирократији, јер њихова битност долази до изражаја само у нестабилном политичком амбијенту, у ком доносиоци одлука више рачуна воде о свом рејтингу него о добробитима грађана и државе. У супротном, када би се политичари, уместо што енергију губе на бескрајне процедуре и доказивање да нешто треба и може, бавили само остваривањем зацртаних циљева, до изражаја би дошао мањак чиновничких компетенција и недостатак посвећености, што они по сваку цену желе да избегну.

Друга опасност су министри зомбији, који су из личног каријеризма, или подложности утицају спољних фактора, опозиција председнику владе. Ако нови мандатар буде успео да му у кабинет не уђе ни један министар тог кова, има велике шансе да оствари свој програм, и програм Српске напредне странке. Веће плате. Нова, добро плаћена радна места. Веће пензије. Асфалтни пут и канализација до сваке куће. Брзе пруге, ауто-путеви, мостови, нове болнице, још снажније унапређење образовања и културе и улагања у очување културних вредности. Влада мора бити јединствен тим, који међусобно и заједно са грађанима може све.

Влада никако не треба да делује као скуп појединаца који делују сваки за себе. У том случају председник Владе ризикује да министри заслуге за све што је добро припишу себи, а да њему препусте да брани све што је непопуларно. Заслуге и одговорност морају бити заједнички терет. У prеthodnih 10 година многе брљотине и пропусте појединих министара морао је да исправља Вучић. Може се рећи да је он половину свог радног времена трошио на поправљање штете коју су нанели ти министри и неоговорни кадар у једном броју локалних самоуправа.

Нова Влада Србије биће боља од prеthodnе. Како то знам? Зато што је влада из 2014. била боља од свих влада пре ње. А влада из 2016. била је боља од prеthodnе. А од ње је била боља влада из 2020. То је лако утврдити. Бројеви су истинитији од било које речи. БДП Србије растао је из године у годину. Расле су плате. Пензије. Расла је количина новца којом располажу грађани. Не постоји област у којој Српска напредна странка није остварила убедљиво боље резултате у односу на све владе од 1991. године.

Уласком у Владу, Вучевић је добио прилику да још више помогне Новом Саду. Да још више унапреди и убрза његов развој. Да убрза реализацију инвестиција које ће олакшати живот Новосађана. И ту лежи одговор зашто је опозиција била против Вучевићевог одласка у Београд. Знају да ће он с позиције члана Владе довести још више инвеститора у Нови Сад. Отворити још више фабрика и радних места. А то значи да они никада неће моћи да победе у Новом Саду. И не само у Новом Саду, већ ни у једној локалној самоуправи. Они знају да успех Србије значи неуспех опозиције на изборима.

Милорад Бојовић

(Аутор је стручњак за односе с јавношћу и народни посланик)