Цукић: Елвис је био звезда, али и трагична фигура

Књига "Бити Елвис" аутора Реја Конолија у издању београдске Лагуне поштоваоцима рокенрола доноси причу о Елвисовом животу - од сиромаштва до невиђене славе - засновану на детаљном истраживању.

Истовремено публика широм света гледа филм славног аусутралијског редитеља База Лурмана са једноставним насловом "Елвис", а 16. августа навршиће се тачно 45 година од када нас је напустио "Краљ рокенрола".

Цукић истиче да Пресли није створио рок, али је био генератор рокенрол револуције.

"Рок музика је настала у студијима где су је стварали неки други пионири те музике, попут Ајка Тарнера, Литл Ричарда, Чак Берија... спајајући традиционални црначки ритам и блуз и белачки кантри. Међутим, Елвисова харизма је успела да пребаци многе баријере. Пре свега баријеру између беле и црне публике. Елвис је успео да рокенрол прода читавом свету, девојчице су почеле да вриште..." каже Цукић...

Како каже за његову генерацију су најважнији били Елвисови следбеници Битлси, Ролингстонси...

"Ти бендови су превазишли још једну границу: између нове америчке културе која је изродила рокенрол и европске традиције. Препознајемо у музици Битлса утицаје француске шансоне и италијанске канцоне, руских песама..." каже Цукић.

За њега нема дилеме да је "Елвисов "велики прасак" био део једне специфичне слагалице.

"Други светски рат је био сукоб који до тада свет није видео. Имали смо антихриста Хитлера у којег се збила сва негативност на свету, а након тога из Америка је дошао тренд веселијег живота, што је и логично јер се тамо није одвијао рат. Из Америке је кроз рокенрол долазио нови звук који је симболизовао набој и шаренило. Развој медија је такође допринео популаризацији рокенрола. Телевизија је постала доминантни медиј у односу на радио. Филм је такође био веома значајан елемент Елвисове приче успеха. Имамо сексуалну револуцију истовремено...Уштогљена цивилизација која је подразумевала да се ствари из спаваће собе не износе у јавност, сусрела се са мушким секс симболом. Млад, леп момак са гитаром почео је врти куковима" казао је Цукић.

Према његовим речима за Елвисов музички успех било је важно његово искуство у госпел црквеном миљеу црног дела Америке.

"Јако је волео госпел и добро је певао ту духовну музику. На основу тог искуства успевао је да препозна добру песму, али за његову каријеру је највећи проблем је био што никада није био аутор. Није умео да напише добру песму, а истовремено је био у канџама сопственог менаџера Тома Паркера. Човека врло мрачне прошлости који је побегао из Холандије у САД. Био је почасни пуковник који је чин добио на основу организације неке приредбе. У ствари био је класичан циркуски преварант од чега није побегао до краја живота" каже Цукић и додао да Паркер није чуо Елвиса па се заљубио у то што је чуо, већ је схватио да има добру представу и "златну коку".

"Његове одлуке су биле често погубне за Елвиса. Невероватно је да је Елвис заправо припитомљени рокер. Снимио је неке страшно лоше филмове који су наудили његовој каријери. Имао је ирационалну потребу да буде глумац. Његов идол је био Џејм Дин. Наравно, његов менаџер је проценио да музика није довољно исплатива у односу на евентуалну холивудску каријеру. Елвис је снимао филмове Б продукције и певао је песме у тим остварењима које му се нимало нису свиђале. Његов менаџер је имао уговоре са издавачким кућама и Елвис је морао да пева песме у филмовима које су пролазиле кроз те издавачке куће" казао је Цукић и додао да ни Џон Ленон није могао да дође до Елвиса да му понуди посао.

Велики дечачки сан да направи светску турнеју Елвис није успео да оствари јер његов менаџер, како је Цукић рекао, није желео да излази из САД.

"Паркер је илегално ушао у САД и није желео да рескира проблеме са полицијом евентуалним одласком у иностранство. Такође, Паркерова посесивност према Елвусу је била огромна и није желео да га препусти неком на евентуалној турнеји у иностранству" казао је Цукић.

Како је Цукић нагласио, ни Елвис није био бог како га је пласирала америчка култура све до данас.

"Био је често неснађен, слабо образован, често нестабилан...Није био ни превише паметан. Елвис је имао погрешну социјалну ситуацију...Био је окружен Мемфис мафијом...Дошао је из сиротиње до славе и новца и увек се плашио да ће остати без новца...Био је то кључ којим га је менаџер држао у шаци. Једном му је боксер Мухамед Али казао да изађе мало и дружи се са људима. Елвис је имао изоловану ситуацију. Био је окружен са људима који су зависили од њега и који су му уливали лажну сигурност. Није било људи који би му казали "Стани, то не ваља"" каже Цукић.

Елвис је према Цукићевом мишљењу остао ускраћен за ситуацију у којој се сада налази Пол Макартни.

"Питали су Макартнија зашто још увек одржава концерте. Он је лако то објаснио речима да путује никада удобније, одседа по пристојним хотелима и што је најважније проводи из вечери у вече два сата са гитаром пред публиком...А то каже највише воли. Е управо за такву ситуацију је Елвис остао ускраћен у животу" казао је Цукић и додао да су Битлси били велики Елвисови обожаваоци.

"Ленон је једном казао да су све његове песме поникле из Елвисове "Хеартбреак Хотел". Цела постава Битлса је у адолесценцији гледала Елвиса и помислила како је то добар посао да изађеш на бину и да девојке вриште. То је заправо део женске сексуалне револуције. Мушкарци су имали Мерлин Монро, а жене цу добиле Елвиса уместо уштогљених типова са брчићима" казао је Цукић.