Водостаји река и језера близу историјских минимума

Све у свему углавном се утицај климатских промена везивао за појмове, феномене, врсте и дестинације које 99,9 одсто становника планете никада није видело уживо, нити ће их видети. Међутим, у последњих неколико година, мењање климе је видљиво “голим оком” у сваком кутку Земље.

Тако рецимо Новосађани ових дана могу да виде изузетно низак водостај Дунава који је на мерним скалама на Кеју пао испод нуле. Мада се тренутно стање води као “средње низак водостај” и пловидба за сада није угрожена, минус на скали макар и симболички доста тога говори. Пецароши који се могу срести на обалама Дунава код Новог Сада много конкретније говоре о томе да не памте када је река толико дуго била у врло ниском водостају као и о неким каналима који су пресушили у близини Официрца у Петроварадину. За благу утеху су очекивања у наредним данима када се очекује заустављање опадања односно стагнација водостаја у Дунаву због најављеног дотока нешто веће количине воде из Мађарске.

Због изузетно ниског водостаја Дунава, тренутно није могућ улаз чамаца и јахти у преводницу Бездан са реке. Из предузећа “Воде Војводине” објашњавају да је на деоници од Бездана до Сомбора, водостај у каналу је тренутно за 30 центиметара нижи од уобичајеног, тако да није могуће ни отварање понтонског моста код Бачког Моноштора, док је на преводници Богојево пловидба могућа само за мања пловила.

Због ниског водостаја, на преводници на Брани на Тиси могућ је пролаз само повила до 1,7 метара газа.

Према подацима из служби које прате стање на нашим рекама на Дунаву код Новог Сада као и на Сави код Сремске Митровице и Шапца водостај ће се наредних дана кретати око и нешто испод “ниских пловидбених нивоа”, али за сада нема информација када се очекује неки озбиљнији раст. 

Истовремено на свега десетак километара од Новог Сада управо се завршава процес нестајања једног од фрушкогорских језера. Наиме, мање познато и добро скривено језерце Подвезирац које се налази на тромеђи Буковца, Петроварадина и Сремских Карловаца потпуно је остало без воде. Сушне године су и раније биле критичне за њега јер се пуни атмосферским водама са Стражилова и околних брда, али никада до сада није потпуно остало без воде и до те мере да је дно сада прекривено бујном вегетацијом израслом из преосталог муља…   

Права еколошка драма, тачније трагедија, задесила је језеро Чонопља у близини Сомбора где је пре двадесетак дана услед исушивања и недостатка кисеоника у оно мало воде што је преостало, дошло до масовног помора рибе. 

Због тога су морале да интервенишу ЈВП „Воде Војводине“ које су ради спасавања рибљег фонда у Чонопљанском језеру, предузеле мере какве дуго нису виђене. Преживели рибљи фонд из акумулације „Чонопља“, измештен је по хитном поступку на другу локацију – у најближи канал система ДТД, где је риба смештена у специјализоване базене са кисеоником. 

 ЈВП „Воде Војводине” истакло је у саопштењу да је забрињавајуће спуштање нивоа воде услед високих температура на овој локацији проблем који траје годинама, јер се језеро снабдева водом искључиво из атмосферских падавина и акумулација се не може допуњавати водом из природних водотока или каналске мреже. Осим тога, сушењу акумулација доприноси и неодговоран однос пољопривредника, услед самоиницијативног бушења бунара, без спровођења законске процедуре…

Врло тешку ситуацију са ниским водостајем овог лета имају и акумулационо језеро “Сава” код Паноније, као и језеро “Стара Моравица” које се пуни из реке Криваје. 

Проблем ниских водостаја река и језера којима прети исушивање није овог лета погодио само Војводину јер практично у који год део државе да се крене, наилази се на сличне проблеме. Ниво Златарског језера је од пролетос пао за више од 20 метара, језеро Заовине на Тари је готово исушено, а критично је и на десетинама других локација широм Србије.  

Нико Перковић