Vodostaji reka i jezera blizu istorijskih minimuma

Sve u svemu uglavnom se uticaj klimatskih promena vezivao za pojmove, fenomene, vrste i destinacije koje 99,9 odsto stanovnika planete nikada nije videlo uživo, niti će ih videti. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, menjanje klime je vidljivo “golim okom” u svakom kutku Zemlje.

Tako recimo Novosađani ovih dana mogu da vide izuzetno nizak vodostaj Dunava koji je na mernim skalama na Keju pao ispod nule. Mada se trenutno stanje vodi kao “srednje nizak vodostaj” i plovidba za sada nije ugrožena, minus na skali makar i simbolički dosta toga govori. Pecaroši koji se mogu sresti na obalama Dunava kod Novog Sada mnogo konkretnije govore o tome da ne pamte kada je reka toliko dugo bila u vrlo niskom vodostaju kao i o nekim kanalima koji su presušili u blizini Oficirca u Petrovaradinu. Za blagu utehu su očekivanja u narednim danima kada se očekuje zaustavljanje opadanja odnosno stagnacija vodostaja u Dunavu zbog najavljenog dotoka nešto veće količine vode iz Mađarske.

Zbog izuzetno niskog vodostaja Dunava, trenutno nije moguć ulaz čamaca i jahti u prevodnicu Bezdan sa reke. Iz preduzeća “Vode Vojvodine” objašnjavaju da je na deonici od Bezdana do Sombora, vodostaj u kanalu je trenutno za 30 centimetara niži od uobičajenog, tako da nije moguće ni otvaranje pontonskog mosta kod Bačkog Monoštora, dok je na prevodnici Bogojevo plovidba moguća samo za manja plovila.

Zbog niskog vodostaja, na prevodnici na Brani na Tisi moguć je prolaz samo povila do 1,7 metara gaza.

Prema podacima iz službi koje prate stanje na našim rekama na Dunavu kod Novog Sada kao i na Savi kod Sremske Mitrovice i Šapca vodostaj će se narednih dana kretati oko i nešto ispod “niskih plovidbenih nivoa”, ali za sada nema informacija kada se očekuje neki ozbiljniji rast. 

Istovremeno na svega desetak kilometara od Novog Sada upravo se završava proces nestajanja jednog od fruškogorskih jezera. Naime, manje poznato i dobro skriveno jezerce Podvezirac koje se nalazi na tromeđi Bukovca, Petrovaradina i Sremskih Karlovaca potpuno je ostalo bez vode. Sušne godine su i ranije bile kritične za njega jer se puni atmosferskim vodama sa Stražilova i okolnih brda, ali nikada do sada nije potpuno ostalo bez vode i do te mere da je dno sada prekriveno bujnom vegetacijom izraslom iz preostalog mulja…   

Prava ekološka drama, tačnije tragedija, zadesila je jezero Čonoplja u blizini Sombora gde je pre dvadesetak dana usled isušivanja i nedostatka kiseonika u ono malo vode što je preostalo, došlo do masovnog pomora ribe. 

Zbog toga su morale da intervenišu JVP „Vode Vojvodine“ koje su radi spasavanja ribljeg fonda u Čonopljanskom jezeru, preduzele mere kakve dugo nisu viđene. Preživeli riblji fond iz akumulacije „Čonoplja“, izmešten je po hitnom postupku na drugu lokaciju – u najbliži kanal sistema DTD, gde je riba smeštena u specijalizovane bazene sa kiseonikom. 

 JVP „Vode Vojvodine” istaklo je u saopštenju da je zabrinjavajuće spuštanje nivoa vode usled visokih temperatura na ovoj lokaciji problem koji traje godinama, jer se jezero snabdeva vodom isključivo iz atmosferskih padavina i akumulacija se ne može dopunjavati vodom iz prirodnih vodotoka ili kanalske mreže. Osim toga, sušenju akumulacija doprinosi i neodgovoran odnos poljoprivrednika, usled samoinicijativnog bušenja bunara, bez sprovođenja zakonske procedure…

Vrlo tešku situaciju sa niskim vodostajem ovog leta imaju i akumulaciono jezero “Sava” kod Panonije, kao i jezero “Stara Moravica” koje se puni iz reke Krivaje. 

Problem niskih vodostaja reka i jezera kojima preti isušivanje nije ovog leta pogodio samo Vojvodinu jer praktično u koji god deo države da se krene, nailazi se na slične probleme. Nivo Zlatarskog jezera je od proletos pao za više od 20 metara, jezero Zaovine na Tari je gotovo isušeno, a kritično je i na desetinama drugih lokacija širom Srbije.  

Niko Perković