Све више достављача на двоточкашима: Зараде и до 120.000 месечно

Радно време и радне дане бирају сами. Просечна дневница им је од 3.000 до 4.000 динара, а уколико им радни дан траје 12 часова, могу дневно да зараде и до 7.000 динара. Још једна од предности је што овај посао омогућава запослење и људима без радног искуства.

Наш саговорник Јован Стојановић је достављач на бициклу две године. Прво што га је инспирисало да се упусти у авантуру јесте добра зарада, а потом и чињеница да немају фиксно радно време, те, како каже, ради када и колико хоће.

- Колико радим толико и зарадим – истиче Јован - Плате достављача се крећу од 90 до 120 хиљада динара. Овим послом сам почео да се бавим на наговор пријатеља који је био веома задовољан условима рада. Ретки су послови који омогућују оволико високе зараде, па сам савет друга послушао и постао део “Волт” екипе.

Један од главних асоцијација када је у питању ова професије јесу проблеми у саобраћају. Врло често их срећемо по граду како јуре да би испоштовали временска ограничења и поруџбину доставили на тражено место. Јован нам открива да је имао много неугодних ситуација у саобрађају, пре свега са пешацима који прелазе улице као „муве без главе“.

- На почетку ми је било најтеже да у вожњи избегнем пешаке, који, не гледајући лево и десно, искачу на бициклистичке стазе – каже Јован. – Сличних ситуација временом је све мање јер сам научио да будем опрезнији. Осим тога, возачи аутомобила врло често не успоравају и не коче пред бициклистичком стазом, али ме у таквим случајеви увек спасава кочница. Тако сам једном једном приликом изненадно закочио пред аутом који ми се приближавао и прелетео преко волана свог бицикла са све торбом на леђима. На срећу, све се добро завршило...

Како сваки човек у било којој професији понекад помисли да су ствари које ради бесмислене, тако и достављачи врло често испред себе имају задатке које их затекну, али по њиховом решавању и насмеју.

- Дешавало се да из центра града преносим једну кафу на Телеп – каже наш саговорник – У торби не буде ништа осим тога. Понекад неко, на пример, поручи хамбургер, а живи у истој згради у којој је и хамбургерија. Тада ја долазим из сасвим другог краја града, прелазим више километара да бих попео хамбургер за спрат више.

Премда су непрестано на бициклима и моторима или скутерима, јасно је да су ови достављачи директно изложени свим временским непогодама, било да су то изузетно високе или ниске температуре, падавине или ветар... Наш саговорник открива да се прилагођава на све временске непогоде и да му, осим неких изненадних околности које искрсавају свакодневно, више ништа не представља несавладиву препреку.

У савлађивању таквих изазова, достављачима помаже заштитна опрема коју им омогућује фирма, али трошкове за њу, као и за термо-торбу и алтернативну батерију, сносе сами. Након престанка радног односа, опрему могу да задрже. Осим тога, сами обезбеђују и одржавају своја возила. То су најчешће различити бицикли, мотори или скутери. Неки овај посао обављају чак и пешице или користе јавни превоз...

Саставни део ове професије јесте и свакодневни контакт с људима, а пошто статус достављача зависи од оцена које од клијената добије, ово врло често представља велики изазов. Јован нам открива да су клијенти понекад нервозни и тешки за сарадњу, али им уз неколико пријатних речи пренесе своју позитивну енергију. Такве ситуације не ремете његово добро расположење јер, како каже, воли да ради и комуницира с људима.

Без обзира на специфичност професије и изазове с којима се достављачи свакодневно суочавају, Јован Стојановић истиче да је добра воља суштинска ствар која запосленог везује за посао.

- Добра воља је пресудна у овом послу – закључује Јован. - Када се уморим, направим кратку паузу. Када су клијенти нерасположени, поправим то лепом речју, а кад падне киша, дође и сунце.. За две године како радим доставу на бициклу никада нисам ни помислио да одустанем или да се бавим неким другим послом...

Д. Клашња