Повећан број давалаца матичних ћелија у Србији

Њихов спас су несродни даваоци матичних ћелија, који су уписани у Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије.



Од почетка кампање "Ослони се на мене", коју је покренуо Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије, за непуна три месеца уписано је нових 1.300 давалаца, што је више него једногодишњи просек, саопштили су из Регистра даваоца матичних ћелија хематопоезе Србије.



Иако сада Регистар броји око 11.300 давалаца, тим бројем се не можемо похвалити. Он мора бити много већи, јер неким пацијентима је то једина шанса за живот.



Сама процедура пријављивања у Регистар захтева свега десетак минута. Попуњава се упитник који се састоји из медицинског дела и пријавног листа. Даје се мали узорак крви из вене, као и када се вади узорак за анализу крвне слике. Накнадно, на кућну адресу, стиже персонализована картица која потврђује да је неко уписан у Регистар и под којим бројем.



Регистру могу да приступе здраве особе које имају између 18 и 45 година, не болују од тешких обољења срца, плућа и бубрега, малигних и аутоимуних обољења. Ко се једном пријави, његови подаци остају у Регистру док не напуни 60 година. Уколико се установи да је давалац подударан са неким пацијентом коме су потребне матичне ћелије, позивамо га на даљу процедуру. У данашње време матичне ћелије се могу прикупити на два начина, из периферне крви и из бедрене кости. Давалац је тај који бира начин на који ће дати матичне ћелије, објашњава др Глорија Благојевић са Института за трансфузију крви Србије.



Регистар представља базу података о пријављеним даваоцима који су спремни некоме да помогну. Када је болеснику неопходна трансплантација, у Регистру се тражи давалац који је са њим подударан, објаснила је др Глорија Благојевић.



Она је додала да је важно да Регистар буде што бројнији, иако имамо и светски реегистар, и то из два разлога.



Први је то што се, како се казала, а наводе у саопштењу, хумани леукоцитарни антигени на основу којих се одређује подударност између болесника и даваоца, сличнији су између људи из истих етничких група, и да је показано да је трансплантација боља уколико су и давалац и болесник са истог подручја.



Други ражлог је, како наводи Благојевић а преноси Регистар, то што је потребно време за тражење одговоарајућег даваоца много краће, а да је најважније, како је казала, то што сви наши болесници добијају пођеднаку шансу да преживе, да се лече у својој земљи и буду близу својих породица.



Само 30 посто пацијената има подударног даваоца у оквиру своје породице. За остале, друга опција су несродни даваоци, уписани у Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије или у Међународни регистар.



Што је више уписаних у Србији, то су веће шансе да се подударни донор нађе у границама наше државе.



Једној од пацијенткиња Снежани Антуновић је помоћ стигла из Међународног Регистра, јер ни у њеној породици, нити у Србији није било подударног несродног даваоца.



Само сазнање да је конзилијарном одлуком донесена "пресуда" да је трансплатација неопходна, буди се страх. Након тога следи даљи ток лечења који са собом доноси разне потешкоће. Чекање да се пронађе донор у Међународном Регистру, јер свог сродног немам, доноси са собом неизвесност. "Шта ће бити ако се не нађе ни једна особа сродна мени?", то је реченица са којом сам легала у кревет и устајала из њега. Након три месеца добијам информацију да су даваоца нашли и да жели да буде донор! Улазак у изолацију је помешан са страхом од непознатог и неизвесности од самог исхода. Међутим, узети у руке отпусну листу је потврда успешности и окончање једне велике борбе, закључила је Антуновић, наводи се у саопштењу Регистра.