Брнабић: Кампус БИО4 позитивно ће променити Србију
БЕОГРАД: Председница Владе Ана Брнабић изјавила је данас да ће изградње кампуса БИО4 у Београду позитивно променити судбине наше земље, додатно ојачати економију и конкурентност и подићи просечне плате и пензије.
На представљању идејног решења кампуса БИО 4 у Влади Србије, Брнабићева је рекла да ће тај пројекат, чији се почетак изградње очекује следеће године, а усељење је планирано за 2025, привући велики број домаћих научника и програмера да остану у земљи, као и страних да дођу у Србију како би радили на неким од најзанимљивијих и најиновативнијих пројеката у области биотехнологије, која је, сматра премијерка, без икакве сумње будућност.
"Када успемо у овој намери Србија ће бити земља коју нико никада неће моћи да заустави и која ће бити у потпуности препозната као земља нових технологија, знања, иновација и као таква обезбедићемо да имамо висок ниво квалитета живота, који се не огледа само тако што ће нам бити веће плате, као и један од најважнијих европских центара када су у питању нове технологије", поручила је Брнабић.
Она је истакла да је БИО4 огроман визионарски пројекат на коме раде преко 18 месеци и који ће кошстати 190 милиона евра и 100 милиона евра за опрему.
Новац ће, како је рекла, вероватно бити обезбеђен из кредита Развојне банке Савета Европе.
"Будућност је у два поља - вештачка интелигенција и биотехнологија. БИО4 кампус уводи та два нова поља уколико успемо то да урадимо, а немам сумње да хоћемо, онда је небо граница за Србију. Србија већ данас није иста земља и нема исти имиџ као 2012. или 2015 године. Све више страних компанија долази у Србију", рекла је премијерка.
Она је додала да већ постоје компаније које су заинтересоване да отварају своје развојне центра за биотехнологију и желе да буду станари БИО4 кампуса.
Брнабић је истакла да је БИО3 надоградња онога што су као Влада у сарадњи са образовним и научним системом радили од 2016. када су рекли да крећу у трансформацију наше економије како би била заснована на знању, иновацијама и новим технологијама.
"Од тада смо изградили четири научно-технолошка парка, мрежу старт-уп центара у Србије, најмодернији дата центар за чување података и реформама у образовном систему, пре свега увођењем програмирања, успели смо да привучемо велики број најпрестижнијих страних компанија које су изабрале Србију као место где отварају своје развојне и истраживачке центре", навела је премијерка.
Она је казала да компаније НЦР, који је изградио свој највећи кампус за развој и истраживање ван САД, Microsoft који иде на то да њихов истраживачки центар у Србији буде њихов основни развојни центар у Европи који ће у наредним годинама запошљавати неколико хиљада људи, француски Шнајдер електрик који свој највећи развојни центар има у Новом Саду, Епик који је купио српски Трилатерал, једну од најуспешнијих старт-уп компанија у свету.
Брнабић је истакла да је сектор ИТ постао најбрже растући сектор наше привреде и највећи извозни сектор у Србији.
"За последњих шест година три пута смо повећали извоз ИТ услуга. У прва четири месеца ове године он је једнак нашем извозу ИТ услуга 2016. и верујемо да ће ове године прећи 2,5 милијарде евра", истакла је премијерка.
Нагласила је да је Србија од 2016. више него дуплирала број програмера са 19.000 на више од 40.000 и очекује да ћемо ускоро доћи до броја од 100.000 програмера у Србији.
"Задржавамо програмере тако што омогућавамо развој све више старт-уп компанија, увећањем фондова за иновације које инвестирају стар-упове, прилагодили законодавство. 2021. била је рекордна по броју старт-апова и инвестиција у њих. Отвара се све више развојних центара, па поред тога што задржавамо наше долазе и странци", наводи Брнабић.
Она није хтела да одговори на питање новинара да ли њена партнерка и брат црногорског премијера, Џихан Абазовић, отварају клинику у згради БИГЗ-а.
Брнабићева је рекла да ће се њена партнерка сама обратити медијима по том питању и да нема потребе да она злоупотребљава говорницу Владе Србије да прича о томе.
Директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић рекла је да је БИО4 највећи научни пројекат и највеће улагање у науку у Србији.
"У БИО4 се спајају ИТ и биолошке науке, и БИО4 представља четири кључне области - биомедицину, биотехнологију, биоинформатику и биодиверзитет", истакла је Беговић.
Она је рекла да ће се на осам хектара концентрисати људи и знање, инфраструктура и приватни сектор.
БИО4 кампус ће се налазити изјмеђу улица Војводе Степе и Кумодрашке, и у њему ће бити три факултета - Биолошки, Фармацеутски и Група за биоинжењеринг Технолошког-металуршког факултета.
У кампусу ће се налазити осам научних института, Екстензија Научно-технолошког парка и истраживачки центри приватних компанија.
Генерални директор Здравља Лесковац, Кајрен Наидо, рекао је да његова компанија спремна да сарађује у БИО4 и да је поносан што ће бити део тог пројекта.
"Србија има одличне институте, факултете и таленат. Покушаћемо да вратимо људе које отишли у иностранство", рекао је Наидо.
Он је истакао да се највећи број лекова који се данас праве против најтежих болести заснива на биотехнологији.