Тема „Дневника”: У клупама правници, економисти, спортисти, глумци...  

Подршку грађана да их представља у Дому Народне скупштине добило је 12 листа, од 19, колико их се такмичило за парламентарни статус. Прво пребројавање говори да ће у посланичке клупе сести највише правника и дипломираних економиста, следе затим професори и политиколози, као и лекари и пензионери. Међу посланицима биће и неколико активних и бивших спортиста, глумаца, а ту су и оперске диве и бивши високи официри.

Највише посланичких мандата и овога пута освојила је листа коју предводи Српска напредна странка, освојивши 120 мандата. Предводници ове листе неурохирург Даница Грујичић, молекуларни биолог Јелена Беговић, професори Жика Бујуклић и Стојан Раденовић, глумац Лазар Ристовски и др Марија Здравковић имаће право на место у парламенту, а тек остаје да се види да ли ће се због других обавеза одрећи посланичке функције. Ту је и виолиниста  Јован Kolunyija, оперске диве Јадранка Јовановић и Наташа Тасић Кнежевић, кошаракаш Марко Кешељ, рукометашица Татјана Медвед, глумац Лепомир Ивковић. Место у клупама припашће и премијерки Ани Брнабић, градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу и Горану Весићу, министрима Милану Кркобабићу и Ненаду Поповићу, али тешко је поверовати да они неће остати део извршне власти. Међу старим знанцима СНС-а у скупштинској сали су Александар Мартиновић, Владимир Ђукановић, Сандра Божић, Биљана Пантић Пиља, Владимир Орлић, Милован Дрецун, Миленко Јованов, Александар Марковић, Верољуб Арсић, Игор Бечић. Поново ће мандат припасти и Стефану Кркобабићу, Лаву Пајкићу. Досадашњи градоначелник Београда Зоран Радојичић са 30. позиције могао би у скупштинску салу. Нова лица у парламенту су новинар и публициста Милорад Бојовић, лекарка Нада Мацура, параолимпијка Бранислава Перић Ранковић, мастер инжењерка Сташа Стојановић. После дуже паузе у скупштинским клупама поново ће се наћи Наташа Јовановић и Марина Рагуш. Међу ветеранима парламента су и Маријан Ристичевић и Драгомир Карић.

Консултације о влади од 14. јула

Након што буде коначна одлука о  распоређевању мандата, од четвртка би требало да крену и консултације председника Србије Александра Вучића са представницима изборних листа о формирању нове Владе Србије. То је његова уставна обавеза, коју је Вучић испуњавао приликом сваког избора нове владе. Прошле консултације, након избора 2020. године, стартовале су као и овога пута, 14. јула.

На парламентарним изборима одржаним 3. априла скупштинску улазницу добило је 12 изборних  листа и њихове делегације ће се до 19. јула, према распореду који утврди председник, смењивати на Андрићевом венцу.

Листа коју предводи СПС имаће 31 посланика, међу којима су лидери социјалиста и ЈС Ивица Дачић и Драган Марковић Палма, као и Душан Бајатовић и Новица Тончев. Мандате ће добити и Дубравка Краљ и Ђорђе Милићевић, бивши начелник ресора Државне безбедности Андреја Савић, рукометаш Ратко Николић, Золтан Дани који је био међу онима који су срушили НАТО невидљиви авион, директор болнице “Драгиша Мишовић” др Владимир Ђукић.

Са листе “Уједињених за победу Србије” која ће имати 38 посланика  стижу испред ССП-а. Мариника Тепић, Борко Стефановић, Павле Грбовић, Марија Лукић из Бруса. Будући да је 64. на листи своје коалиције Драган Ђилас, неће бити посланик. Представници Народне странке биће Владимир Гајић, Мирослав Алексић, Сандра Рашковић Ивић, редитељ Синиша Ковачевић, глумац Бранислав Томашевић, као и  Борислав Новаковић. Ту су и лидер демократа Зоран Лутовац, некадашња министарка Гордана Матковић, Јанко Веселиновић, кандидат за градоначелника Београда ове коалиције Владета Јанковић.

Коалиција “Морамо” освојила је 13 мандата, а у клупе ће се сести продуцент, предводник Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута, и професори ФПН Биљана Ђорђевић и Ђорђе Павићевић, Небојша Зеленовић, као и Радомир Лазовић из Покрета “Не давимо Београд”.

О посланичким групама и самосталцима

Ако се сви они који на то имају право одлуче да оснују своје клубове, могло би да се деси  да у овом мандату право на реч има 16 шефова посланичких група. За формирање посланичког клуба потребно је најмање пет посланика, а он је за сваку странку важан, јер јој даје разне погодности. Онај ко има своју посланичку групу, у складу са њеном снагом, има право на места у скупштинским одборима, а, поред тога, време за дискусију се распоређује међу клубовима, што свакој странци омогућава да промовише своје идеје. Осим тога, посланичке групе добијају прилику да постављају посланичка питања уторком и четвртком на почетку седнице, али и у дану за постављање питања члановима владе, сваког последњег четвртка у месецу.

За самосталне посланике је ограничен простор за учешће у дискусији на пленарним седницама, свега пет минута. Они не могу да буду чланови одбора, али, као и сви други посланици могу да присуствују седницама радних тела, да учествују у расправи, али не и у одлучивању, или кворуму.

Самостални посланици не могу да постављају питања уторком и четвртком, а у дану за постављање питања министрима, могу да се договоре ко ће добити прилику за то. Стога није ни чудо што је у протеклом скупштинском сазиву био само један самостални посланик, док су се сви остали потрудили да се удруже како би имали посланичку групу.

Председнички кандидат коалиције “Нада” Милош Јовановић држаће десну страну Скупштине уз монархисту Војислава Михаиловића, унука Драже Михаиловића, као и пензионисаног генерала Божидара Делића. Међу 15 њихових посланика биће и некадашњи први човек Крагујевца Верољуб Стевановић.

Лидер Двери Бошко Обрадовић предводи 10 посланика своје листе, међу којима су и коалиционе колеге из ПОКС - а Жика Гојковић, Иван Костић, Тамара Миленковић Керковић, Биљана Драгић, Милош Парандиловић из Прибоја... Боје деснице уз Обрадовића браниће са истим бројем парламентараца и предводница Заветника - Милица Ђурђевић Стаменковски, која улази у парламент, као и Аранђеловчанин, хирург Зоран Зечевић.

Шта ће коме припасти

У посланичке клупе сешће чак 34 странаке, покрета и удружења. “Заветници” су једини наступили самостално, па ће њима припасти свих 10 освојених мандата, док ће их остали поделити са коалицоним партнерима.  Са листе “Александар Вучић - Заједно можемо све”, СНС ће имати 95 мандата, СДПС седам, ПУПС шест, PSS три, СНП, ПС и СПО по два и Народна сељачка странка, Боља Србија и Уједињена сељачка странка по један.

“Уједињени за победу Србије” распоредиће мандате тако да 12 припадне Народној странци, ССП – у и ДС – у по 10, Покрету слободних грађана три Покрету за преокрет, Синдикату Слога  и Покрету Otaybina  по један.

Социјалистичка партија Србије имаће 22 мандата, ЈС осам, а Зелени Србије  један. Када је реч о коалицији “Морамо”, пет мандата имаће “Не давимо Београд”, а по четири грађанска платформа “Акција” и “Еколошки устанак”.

“Нада за Србију” расподелиће  по седам мандата ДСС – у и Монархистима, а један “Нема назад - иза је Србија”. Двери ће имати шест, а њихов партнер ПОКС четири.

Мањинске листе Савез војвођанских Мађара ће имати пет представника, Муфтијин аманет три, Заједно за Војводину и СДА Sanyaka по два, док ће једног посланика имати и Коалиција Албанаца долине. СВМ ће представљати већ позната имена Балинт Пастор, Елвира Ковач, Арпад Фремонд, Жомбор Ујвари и Розалија Екрес. “Заједно за Војводину” уводи у парламент лидера Демократског савеза Хрвата Томислава Жигманова и адвоката Александра Оленика. Носилац листе Странке правде и помирења Усаме Зукорлић међу новајлијама је у Скупштини, а из Новог Пазара и Тутина поново стижу двоје посланика СДА Енис Имамовић и Селма Кучевић. После више пута поновљеног гласања, у скупштину поново улази и један посланик Колације Албанаца долине Шаип Камбери.

Првој седници, до избора председника Народне скупштине, председава најстарији посланик, а то је у новом сазиву Владета Јанковић. Он је то право имао, али није желео да искористи, приликом конституисања београдске скупштине. Ако најстарији народни посланик не може или не жели да председава, седници Скупштине председаваће следећи по старини, присутни народни посланик, а према верификованим мандатима то био био Верољуб Стевановић

Светлана Станковић