Салашко позориште у Кавилу – Тањасинхаз – опет нешто „сплеткари“

– Маријо, пусти воду! – довикује Адам, држећи у руци црево. Чаба се копрца попут рибе на сувом, а у том тренутку се зачује потмуо тресак. Кроз прозор оближњег торња искочио је Ендре, преврнуо на земљи и тетураво кренуо да трчи према њима. Армин само посматра. Пржи сунце. Подне је. Кукурузу почиње да румени брада, а лист му се не помера. Ни дашка ветра.