Послови за младе: Од рада у ИТ сектору до надничења на њиви
Лето је време када много младих тражи посао, како би време распуста и одмора од испитних рокова искористили да зараде новац за путовања, обнову гардеробе, попуну кућжног буџета...
У Омладинској задрузи “Нови Сад” истичу да су тренутно студенти мање заинтересовани за посао, али је зато по завршетку школске године било је све више учлањених средњошколаца. Како кажу, тренутно се највише траже послови у сфери угоститељства, као и рад у маркетима. Девојкама су најпримамљивији послови у бутицима, било да је реч о испомоћи или продаји, али и запослења у играоницама и рођендаоницама. Момци највише бирају сезонске послове попут надничења по воћњацима и њивама, а у великој мери и физичке послове, попут преношења ствари приликом селидби. Вероватно, због брзе и виосоке зараде.
Студентска задруга “Сајам” открива да су њени чланови изузетно пробирљиви, као и да одзив студената није на завидном нивоу. Како наводе у Студентској задрузи “Машинац” бележе велико интересовање омладинаца за послове које нуди ова задруга. У зависности од сезоне, разликује се и популарност одређених радних места. Готово за све задруге најмањи је проблем пронаћи раднике за краткотрајне, а притом добро плаћене послове, попут преношења ствари приликом селидби, али и разне наднице по voćnnjacima... Међутим, тешко се школарци или студенти одлучују за рад у постројењима фабрика, који подразумева рад у сменама, нарочито у три смене или уколико је у питању посао на дужи временски период. Поред тога, слаб је одзив задругара на тешке физичке послове.
Саговорници из различитих задруга сложили су се да су најплаћенији послови које нуде у вези са ИТ сектором, информатички послови. Ове компаније су често у потрази за радницима који би обављали административне послове. Осим тога, изузетно плаћен посао је и онај који захтева изузетну физичку снагу. Послови који се обаве кроз сат-два и раде се по један или неколико дана најмање су плаћени. Један од њих је дељење флајера. Исто тако, слабо су плаћени послови спремања и чишћења објеката.
Чланови студентско-омладинских задруга могу бити млади између 15 и 30 година, са статусом ученика, студента или незапосленог лица. Да би се омладинац учланио у задругу, потребна му је лична карта, индекс или ђачка књижица, као и отворе рачун у банци. Углавном су у свим задругама доступни онлајн формулари, које будући чланови треба да попуне.
У задругама, које наплаћују чланарине, цене истих на годишњем нивоу су око 600 динара, док има и оних које не изискују овакве трошкове. Начин и време плаћања чланарине разликују су у зависности од договора с послодавцем. Омладинци понекад морају чланарину да плате одмах при учлањењу, док постоји и могућност да им се иста одбије од прве зарађене дневнице.
Када говоримо о висини зараде која се остварује преко омладинских и студнтских задруга, она се разликује у зависности од категорије и трајања посла, као и стручне спреме задругара. Висина дневница креће се од око 1.600 динара па до 4.000. Лакши физички послови (лепљење декларација, портирских послова, спремачица) плаћени су сатницом од 220 динара. Послови за које је потребна средња школа, те познавање рада на рачунару плаћају се дневницом од 250 динара. Тежи физички послови (пренос архиве, утовар и истовар пића...) плаћени су дневницом од 300 динара. Сатнице за послове који захтевају вишу или високу стручну спрему (знање језика, рад у ИТ сектору...) крећу се од 330 до 370 динара. Уколико обављање посла траје један или два дана, заради се 2.500 динара дневно, а за посао који траје до 5 сати дневно и понавља се неколико дана 1.600 динара. Од дежурстава на сајмовима, спортским догађајима, промоцијама и слично заради се 3.600 динара. Дневница у грађевинарству (до три радна дана) је 3.000 динара, а више од три дана 2.700 динара.
Јасно је да висина зараде преко омладинских и студентских задруга зависи од амбиција, утрошеног времена и спремности самих задругара да се ангажују. Према наводима саговорника из различитих задруга на овај начин омладинци могу да зараде за путовање, yеparac или скромну обнову гардеробера, поготово уколико живе са родитељима и не учествују у плаћању трошкова у домаћинству.
Д. Клашња