Немачка вапи за радницима с Балкана који могу да живе од својих руку

Да дође свако ко може да ради, тако се укратко може описати апел Кристијана Дира, шефа посланичке групе Либерала у немачком парламенту.

 

Након фазе гастарбајтера 50-их и 70-их, тржиште рада се затварало, рекао је Дир листу "Велт".



Мора да буде обратно. Данас девиза мора да гласи: свако ко може да живи од својих руку, мора одмах имати дозволу за рад, казао је он.



Слике хаоса и гужви на немачким аеродромима и на хиљаде отказаних летова на почетку сезоне летовања, натерале су Владу да интервенише и обећа експресно издавање радних дозвола јер су, током пандемије аеродроми и авио-компаније отпуштали људе, а данас им недостаје преко 7.000 запослених.



Очи се упиру у Турску и Западни Балкан, одакле би требало да се регрутује испомоћ на период од највише три месеца, наводи Дојче веле.



Побринућемо се за то да не буде дампинга плата и да запослени буду добро смештени, рекла је министарка унутрашњих послова Ненси Фезер.



Још није утихнуо вапај из авио саобраћаја, а јавили су се угоститељи, експлицитно позивајући власти да им олакша довођење људи са Западног Балкана.



Релативно нови немачки закон о досељавању омогућава рад свима који нађу послодавца под условом да су за нешто стручни, могу да буду рачуновође или шофери, важно је да имају неки папир.



Изузетак је такозвано "западнобалканско правило", донето у јеку избегличке кризе када су се мигрантима из Сирије и даљег истока масовно придруживали потражиоци азила из Србије, Македоније или са такозваног Косова.



Тада је утаначено да годишње 25.000 људи из земаља Западног Балкана може добити радне дозволе у Немачкој, чак и кад су у питању неквалификовани радници.



Али, сада удружење угоститеља Дехога тражи више.



У земљама Западног Балкана има доста радне снаге која би радила у хотелима и ресторанима у Немачкој, тврди шеф удружења Гидо Целик.



Слично као и аеродроми, и угоститељи у једном периоду пандемије и локдауна готово да нису имали посла, а сада немају људства.



Целик каже да око 60 одсто хотела и ресторана тражи конобаре, куваре, собарице.



Зато тражи да Влада још продужи "западнобалканско правило" које истиче крајем 2023. године, те да убрза издавање виза и радних дозвола.



Ноторна је већ жеђ немачког тржишта рада за мајсторима свих врста, возачима, или медицинским особљем које масовно долази из Србије и комшилука.



За ове потоње, према ранијем истраживању Дојче велеа, клинике и старачки домови плаћају посредницима и по 15.000 евра како би им довели само једног неговатеља.



Према подацима немачке Савезне службе за запошљавање, у марту ове године је 50.000 држављана земаља Западног Балкана радило у сектору медицине и неге у Немачкој.



То је око 6.500 људи више него годину дана раније.



Инсајдери из бранше тврде да је бројка и већа, да се годишње увезе више од 10.000 неговатеља са ових простора, највише из БиХ и Србије, али и са такозваног Косова, из Албаније, Северне Македоније и Црне Горе.



Балканске болничарке су тражене, оне би требало да крпе рупу у Немачкој где ће, према најцрњим проценама, кроз пет година недостајати 200.000 неговатеља.



Према речима шефа одељења људских ресурса у једном великом ланцу домова, они су спремни да плате између осам и 10.000 евра како би довели једну неговатељицу.



У немачким агенцијама, кад се микрофони искључе, признају да неке клинике плаћају више, све до 15.000 хиљада евра.



Ту суму агенције деле школама језика и својим регрутерима, а остатак је профит.



Према истраживању "Дојче велеа", бранша је тешка више стотина милиона евра годишње.



Како пише недељник "Цајт", мањак радне снаге је такав да се не може попунити брзинским акцијама попут довођења гастарбајтера на аеродроме како би спасили Немцима летовања.



У првом кварталу било је упражњено 1,74 милиона радних места, а стопа незапослености је већ испод пет одсто. Илузорно је дакле да се рупа може попунити само повећањем плата и побољшањем услова рада, иако су ти кораци исправни, пише лист.



Мањак ће бити још много већи и неће се ограничити на поједине бранше. У услужним делатностима је само највидљивији, јер је овде корона оставила највеће последице, додаје се у тексту.



Према проценама стручњака, мањак радника би могао да пребаци три милиона до 2030. године јер, такозвана генерација бејби-бумера одлази у пензију између 2025. и 2035. године.



Не само да неће радити, него ће многе неко морати и да негује што само значи још већи мањак.



Недавно је министар рада Хубертус Хајл најавио „модерни закон о усељавању“ за јесен, сва је прилика да ће долазак у Немачку бити додатно олакшан.



С друге стране, питање је колико је људи уопште остало у Србији и региону, таквих да су спремни да иду у Немачку.



Према наводима Дојче веле, све чешће се чује да је тржиште рада исушено, те да региону прети демографска катаклизма.