Без роминга у земљама Западног Балкана, у Грчкој од 19динара минут, у другим земљама опрез

Државни секретар у том министарству Милан Добријевић подсећа у изјави за Танјуг да смо таквог могућег трошка лишени у нашем најближем окружењу, тј. у земљама Западног Балкана, где нема роминга када је реч о плаћању, већ се позиви, поруке и пренос података тарифирају као у националном саобраћају.



"То важи за Црну Гору, Северну Македонију, Албанију и БиХ. Једино на шта би наши грађани у њима требало да обрате пажњу, јесте да интернет користе до количине у оквиру свог тарифног пакета а за већу количину да провере са својим оператором под којим условима користе додатни пренос података", каже Добријевић.



Додаје да са Грчком од прослог лета имамо меморандум закључен између ресорних министарстава две владе и да су грчки оператори направили велики искорак у смислу смањења цене роминга за наше грађане.



"Оне су сада такве да цена минута разговора почиње од 19 динара по минути, што је знатно мање од редовне цене у ромингу, а цена поруке је три до четири динара, док пренос података код сва три оператора у Грчкој, ма где да се нађете у овој земљи, кошта свега динар по мегабајту", објашњава саговорник Танјуга.



Додаје да то омогућава нашим грађанима да у Грчкој буду прилично комфорни и без активације додатних тарифних додатака за роминг који су посебно занимљиви за све остале земље где путују наши грађани.



Према његовим речима, ти додаци су рецимо за Турску где наши људи летују у великом броју, као и за земље ЕУ, изузимајући Грчку, веома повољни јер омогућавају рецимо пренос гигабајт података за седам до 10 дана, по цени од 700, 800 или 1.000 динара, зависно од оператора.



Понуде оператора су, истиче он, релативно сличне и активирањем роминг додатака корисници добијају могућност прилично повољног преноса података и ако се то искомбинује са обављањем позива и слањем порука преко vibera, вотс-апа и сличних сервиса знатно ће се смањити трошкови комуницирања и свести на десетак до 15 евра током одмора.



Говорећи о ромингу са земљама ЕУ, Добријевић наводи да ћемо са њима и овог лета комуницирати као и сада и да нема најава да ће роминг бити укинут као што је на Западном Балкану, али да се кроз преговоре земаља ЗБ са ЕУ ради на постепеном смањивању цена интернета, позива, слања порука.



"Тржиште ЕУ је слободно и чланице ЕУ немају начин да обавежу своје мобилне операторе да спусте цене и зато се сада преговара са великим телекомуникационим играчима који раде у Европи о постепеном смањивању цена. Цене ће се постепено смањивати почев од 2023. године", каже он.



Додаје да је, ипак, у наредне две-три године тешко очекивати да се укине роминг са ЕУ, као што је урађено на ЗБ.



До тада нашим грађанима остаје да пажљиво користе своје мобилне телефоне у иностранству, да активирају посебне роминг додатке чије су цене у већини земаља ЕУ прихватљиве.



Добријевић грађанима саветује да се пре поласка на пут у иностранство код свог мобилног оператора, добро информишу о условима и ценама коришћења роминга и да добију информацију о томе у коме у ком су тарифном пакету и које су цене појединачних услуга.



"Следећа ствар коју би требало да провере са својим оператором јесте, који тарифни додаци за роминг постоје. Ово зато што су цене минута разговора, слања порука и посебно преноса података ако активирате тарифни додатак, 10 па чак и 50 пута мање од цена по минуту или мегабајту у неком од тарифних профила", каже он.



Веома је важно и да се паметно користе паметни уређаји, односно да ако грађани нису сигурни колико им се у иностранству наплаћује пренос података, да при уласку у другу земљу пренос података искључе.



Савет нашег саговорника грађанима је да тек када се добро информишу о условима и ценама, активирају тарифни додатак и поново укључе пренос података.



"У супротном сам паметни телефон може обавити пренос података, јер апликације у позадини раде аутоматско ажурирање и слично и тако се могу направити велики трошкови, чак и по више десетина хиљада динара за нешто што сам корисник није иницирао, односно није био свестан да је иницирао", наводи Добријевић.



То често доводи до жалби упућених операторима и министарству, али се углавном ради о ситуацијама где је корисник, каже, заиста направио трошак и то потпуно несвесно.