Ристић: Косовски бој најзначајнији догађај у нашој историји
БЕОГРАД: Историчар Дејан Ристић поводом данашњег обележавања Видовдана и чувеног Косовског боја где су се на Газиместану сукобиле српска и турска војска, подсећа да је реч о најзначајнијем догађају у нашој историји, који означава победу српског народа у идентитетском и симболичком смислу.
Ристић наводи да су кнез Лазар и српски витезови те 1389. године послали поруку будућим генерацијама да постоје вредности за које се вреди борити и страдати.
"Историјски подаци показују да је битка изгубљена на самом бојишту, али у вечности битка је добијена и поново се добија у мери у којој ми уочавамо поруке које су нам послате са Газиместана и у зависности од тога да ли умемо да их прочитамо, прихватимо и разумемо у 21. веку", казао је Ристић за Танјуг.
Ристић напомиње и да су се многи историјски значајни догађаји одиграли на данашњи дан, као што су Сарајевски атентат 1914. и Видовдански устав 1921.
Ристић указује да постоје различита тумачење Косовске битке и наводи да се у турским изворима говори о великом сукобу, у којем су животе изгубили султан Мурат И и кнез Лазар, али да у њима нема довољно података о исходу битке.
"Због тога што је погибија на обе стране била огромна и обе војске су се повукле са бојишта", каже Ристић.
Према његовим речима, други извори настали у наредним вековима, покушали су да објасне чињеницу да је султан Мурат био једини османски владар који је страдао у бици од 14. до 20. века.
"То је куриозитет и данас оптерећује историјско поимање код Турака, јер је понижавајуће за једну нацију да један такав моћан владар попут Мурата часно страда у бици од стране групе заветованих српских витезова", казао је Ристић.
Истакао је да је у традицији Европе и српског народа, Косовска битка означена као велика, симболичка и етичка победа српских ратника и витезова предвођених кнезом Лазара, иако историјски подаци показују да је битка изгубљена на бојишту.
На питање какав значај Косовска битка и вредности које су уткане у nacionni духовни и етички кодекс, има у свести савременог младог човека, Ристић истиче да за већину Срба Видовдан данас не значи суштински ништа.
Наводи да су се људи удаљили од порука које су послате са бојишта и да не знају да их примене, јер оне садрже свесно "страдалничко" опредељење за истинске вредности и да је питање да ли би савремен човек био спреман да положи такву жртву у сличним околностима.
"Чини ми се да треба да се вратимо Видовдану у историјском и симболичном смислу, а пре свега у вредносном смислу, а да нипошто не треба да одступимо од видовсданске етике која је усађена у саму срж нашег идентитета", казао је Ристић.
Додао је да је косовски мит присутан међу људима, у њиховим причама, али да се не понашају у складу са вредностима из тог периода.
Косовска битка, вођена је 15. јуна 1389. на хришћски празник Видовдан, недалеко од Пришине, између српских и османских снага.
Српске снаге је предводио кнез Лазар Хребељановић и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу османске војске налазио султан Мурат И са синовима Јакубом и Бајазитом.