За добру њиву у Војводини треба спремити око 20.000 евра
Пољопривредно земљиште је све траженије, а најскуипља парцела продата је у Јужниобачком округу за 31.000 евра, док је у београдском региону најсупља парцела прометована за 30.800, подаци су Републичког геодетског завода.
Током првог квартала ове године у Србији је прометовано 41.587 непокретност, а 16.963 су посебни делови објеката, 15.102 је земљиште и 9.522 су објекти.
Продаја парцела пољопривредног земљиште од 2018. године бележи раст. По подацима Републичког геодетског завода, 2018. године је прометовано 5.887, наредне године 5.296, потом 2020. бележи благи пад, па је тада продато 4.393, а 2021 - 5.675, да би поново број продатих парцела растао и ове године достигао број од 5.937.
У Војводини је у просеку, у прва четири месеца ове године, хектар њиве коштао 9.414 евра. Цена њива у Шумадији и Западној Србији у просеку износи 4.050 евра по хектару, а у Београдском региону 4.800 евра.
Највише новца је по извештају РГЗ-а,инвестирано је у станове. У ову врсту непокретности, како наводе, уложено је 889,5 милиона евра, што представља 57 одсто удела у укупном улагању у непокретности.
- Од 2019. присутан је стални раст количине новца на тржишту непокретности у Србији. У првом кварталу 2022. дошло је до пораста инвестирања у непокретности од 23,1 одсто у односу на исти период прошле године, која је до сада била рекордна по улагању у некретнине у Србији, а у односу на 2019. годину количина инвестираног новца је чак удвостручена и сада износи 1,6 милијарди евра – истиче се у извештају РГЗ.
Највећи раст цене пољопривредног земљишта, показују подаци РГЗ, у односу на први квартал 2021. године, забележен је у Сремском округу, где је ове године просечна цена хектара 10.450 евра, док је у истом периоду 2021. била 8.500 евра. Знатан раст просечних цена забележен је и у Јужнобачком округу, па је тако са прошлогодишњих 10.800 евра хектар поскупео на 12.150 евра. Најјефтинији хектар њиве у првом кварталу ове године плаћен је 250 евра, и то на подручју јужне и источне Србије, а нешто мало више – 800 евра у Јужнобанатском и Средњобанатском округу.
Када је реч о земљишту које је понуђено у огласима, у Београду су цене највише, па се за непуних 90 ари потражује 338.280 евра, а за 648 ари 800.000 евра, 21 ар у Руми је 7.500, док рецимо у Карловцима 140 ари кошта 149.000 евра.
Драган Рабатић директор Агенције „Солис некретнина” каже да су цене пољопривредног земљишта по његовом искуству још веће од оних које су приказане у извештају РГЗ, па је за најкавлитетнију парцелу са добром локацијом потребно и до 20.000 евра по хектару.
- Пољопривредног земљиште нема много у понуди. Цена зависи од класе земље, величине парцеле и свих бенефита попут: наводњавања, прилазности путевима и да ли је под закупом и тако даље. Оно што је пракса показала да најквалитетнија земља достуже цену и до 20.000 евра по хектару. Траже се велики комади земље, па су укрупњене парцеле некада по хектару скупље него оне ситне - каже Рабатић.
Купци су по његовим речима класични инвеститори који су препознали добру прилику за инвестицију, који кроз закуп добијају приходе, или велики пољопривредни произвођачи којима је потребно земље да би наставили своју делатност. Тај број купаца није велик али су спремни да купе и знају шта траже. Када се појави квалитетна понуда, релативно брзо нађе свог новог власника. Рабатић подсећа и на јеврејску пословицу која каже: “Купујте земљу више се не производи”, јер је како даље појашњава земља ограничен ресурс, те је већа потражња од понуде.
После станова у првом кварталу 2022. године, највише је прометовано грађевинско земљиште – 18 одсто, затим пољопривредно земљиште - 15 одсто.
С. Аничић Илић