Грубјешић не очекује ништа ново у Бриселу

"Сутрашњи самит се назива геополитичким самитом, а ЕУ не укључује Западни Балкан у своју нову геополитичку слагалицу која се иначе прави. Ја сам и раније говорила, а то ћу и сада поновити - ни на овом самиту нико са Западног Балкана неће направити помак ка ЕУ. Прошле године је Србија, на сву срећу, отворила један кластер, али иста прича се понавља: нико са Западног Балкана не може да се примакне чланству, а политика проширења ЕУ на Западни Балкан се претворила у један бирократизован, технократски процес који је све више извор фрустрација, а не наде, како би требало да буде", рекла је Грубјешић за Танјуг.



Она је указала да ће се сутра највероватније само дискутовати о француском предлогу успостављања нове политичке заједнице, али тај предлог, каже, неће бити усвојен.



"Како стоји у prеthodnim закључцима и сутра ће се по свему судећи само констатовати да та заједница није замена за проширење. На том примеру тачно видите сукоб два доминантна политичка мишљења - француског с једне и немачког с друге стране", рекла је Грубјешић.



Поводом изјаве Урсуле фон дер Лајен да Украјина испуњава више услова за чланство него Западни Балкан, што је својеврстан преседан јер земља која је у рату добија статус кандидата, Грубјешићева каже да разуме да у овом тренутку Украјини мора да се пружи нека врста подршке.



"Ипак, не разумем због чега се подршка не даје и онима који су одавно конкурисали за чланство и у међувремену учинили много тога, као на пример Северна Македонија. Упркос томе, изгледа да проблем остаје нерешив. То је школски пример како једна земља чланица наређује земљи кандидату да се повинује захтевима у сфери сопствене историје, националног идентитета, језика и уставног поретка, а да то нема апсолутно никакве везе ни са европским стандардима, ни са европским вредностима", нвела је Грубјешић.



Помак у дијалогу између Београда и Приштине на недавним преговорима у Бриселу утицаће позитивно на однос према Србији, сматра Грубјешић и оцењује да је добро што је постигнута сагласност о плану имплементације споразума из 2013. и 2015. године.



"Ти споразуми нису због Србије стајали у месту. Нове приштинске власти су и ово нерадо прихватиле, али, очигледно је да кад се мора, неке ствари могу да крену напред. Грађани на северу Косова могу коначно да одахну јер ће имати нормално снабдевање енергијом преко једне српске фирме", указала је Грубјешић.



Говорећи о све гласнијим очекивањима ЕУ да се Србија прикључи санкцијама уведеним Руској Федерацији, Грубјешић је подсетила да је Србија непрекидно под притиском, да то није ништа ново и да ће се стално инсистирати и подсећати на неусаглашеност спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ.



"Због тога и не успевамо да отворимо Кластер 3. Остале земље Западног Балкана су се усагласиле са спољном политиком ЕУ. Нико од нас не очекује да прихватимо и спроводимо одмах свих шест пакета санкција. Међутим, неке кораке у том правцу нова влада Србије очигледно ће морати да направи", закључила је Грубјешић.