Grubješić ne očekuje ništa novo u Briselu
BEOGRAD: Povodom samita šestorice lidera zemalja Zapadnog Balkana i EU, koji se sutra održava u Briselu, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ne očekuje ništa novo vezano za proširenje Unije na Zapadni Balkan i ocenjuje da je politika proširenja birokratizovana.
"Sutrašnji samit se naziva geopolitičkim samitom, a EU ne uključuje Zapadni Balkan u svoju novu geopolitičku slagalicu koja se inače pravi. Ja sam i ranije govorila, a to ću i sada ponoviti - ni na ovom samitu niko sa Zapadnog Balkana neće napraviti pomak ka EU. Prošle godine je Srbija, na svu sreću, otvorila jedan klaster, ali ista priča se ponavlja: niko sa Zapadnog Balkana ne može da se primakne članstvu, a politika proširenja EU na Zapadni Balkan se pretvorila u jedan birokratizovan, tehnokratski proces koji je sve više izvor frustracija, a ne nade, kako bi trebalo da bude", rekla je Grubješić za Tanjug.
Ona je ukazala da će se sutra najverovatnije samo diskutovati o francuskom predlogu uspostavljanja nove političke zajednice, ali taj predlog, kaže, neće biti usvojen.
"Kako stoji u prethodnim zaključcima i sutra će se po svemu sudeći samo konstatovati da ta zajednica nije zamena za proširenje. Na tom primeru tačno vidite sukob dva dominantna politička mišljenja - francuskog s jedne i nemačkog s druge strane", rekla je Grubješić.
Povodom izjave Ursule fon der Lajen da Ukrajina ispunjava više uslova za članstvo nego Zapadni Balkan, što je svojevrstan presedan jer zemlja koja je u ratu dobija status kandidata, Grubješićeva kaže da razume da u ovom trenutku Ukrajini mora da se pruži neka vrsta podrške.
"Ipak, ne razumem zbog čega se podrška ne daje i onima koji su odavno konkurisali za članstvo i u međuvremenu učinili mnogo toga, kao na primer Severna Makedonija. Uprkos tome, izgleda da problem ostaje nerešiv. To je školski primer kako jedna zemlja članica naređuje zemlji kandidatu da se povinuje zahtevima u sferi sopstvene istorije, nacionalnog identiteta, jezika i ustavnog poretka, a da to nema apsolutno nikakve veze ni sa evropskim standardima, ni sa evropskim vrednostima", nvela je Grubješić.
Pomak u dijalogu između Beograda i Prištine na nedavnim pregovorima u Briselu uticaće pozitivno na odnos prema Srbiji, smatra Grubješić i ocenjuje da je dobro što je postignuta saglasnost o planu implementacije sporazuma iz 2013. i 2015. godine.
"Ti sporazumi nisu zbog Srbije stajali u mestu. Nove prištinske vlasti su i ovo nerado prihvatile, ali, očigledno je da kad se mora, neke stvari mogu da krenu napred. Građani na severu Kosova mogu konačno da odahnu jer će imati normalno snabdevanje energijom preko jedne srpske firme", ukazala je Grubješić.
Govoreći o sve glasnijim očekivanjima EU da se Srbija priključi sankcijama uvedenim Ruskoj Federaciji, Grubješić je podsetila da je Srbija neprekidno pod pritiskom, da to nije ništa novo i da će se stalno insistirati i podsećati na neusaglašenost spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.
"Zbog toga i ne uspevamo da otvorimo Klaster 3. Ostale zemlje Zapadnog Balkana su se usaglasile sa spoljnom politikom EU. Niko od nas ne očekuje da prihvatimo i sprovodimo odmah svih šest paketa sankcija. Međutim, neke korake u tom pravcu nova vlada Srbije očigledno će morati da napravi", zaključila je Grubješić.