Шта данас може да се купи за сто динара?
Након таласа поскупљења, који нам је донео коронавирус, почетком ове године суочили смо се са још једним слабљењем куповне моћи, изазваним немирима у Украјини.
Како се из месеца у месец из набавке враћамо све празнијих цегера, евидентно је да је попис ствари које можемо да приуштимо себи за 100 динара све краћи. Према томе, “стотка” више и није нека пара...
Уколико с плавом новчаницом у руци уђете у пекару, можете да купите векну хлеба, а уз њу још само чашу јогурта. Лепиња, две кифле, два переца, ђеврек, кроасан или два чоколадна млека,такође, толико коштају. Ако пожелите литар млека или јогурта, остајете без хлеба, што значи да са “стотком” не можете да прибавите ни основне јутарње потрепштине.
Када су у питању основне намирнице, попут шећера, брашна и соли, за “плавог Теслу” можете да набавите килограм једне од њих, а по истој цени тек пола литре уља.
Ни на пијаци се с овом новчаницом нећете провести славно. Можете да купите две везе блитве, килограм црног лука, кромпира или краставца, пола килограма кеља или карфиола, као и једну келерабу или две до три главице белог лука...
Моћи ћете да купите пола килограма бресака, вишања или кајсија, килограм банана или јабука, док ће вам за кило сезонског воћа, попут јагода и трешања, зафалити неколико новчаница од 10 динара.
За љубитеље слаткиша имамо добру вест: за “стотку” може да се приушти кугла сладоледа, а да се, притом, употпуни и слатким корнетом. Мала плазма, низ чоколадица попут киндер буена, ципирипија, марса, манчмелоу идеалан су десерт за оне са “стотком” у yеpu. Затим, једне жваке, тик-так бомбоне, понеки упаљач и скоро пола кутије цигарета. Сто динара је довољно и за мале кокице, смоки и неколико кесица штапића, али и за освежавајуће напитке у лименкама од 0,25 литара, као што је кола, спрајт, неко енергетско пиће и низ сокића...
Домаћа кафа је доступна за ову пару у многим угоститељским објектима. Еспресо и нес о том трошку можете попити једино у кладионицама, али да, притом, само посматрате док други “играју на срећу”, јер за тикет и томболу, наравно, неће бити.
У неким дрогеријама, што је позитивно изненађење, за ове паре можете да купите купку, шампон или сапун, средства за дезинфекцију руку и поједине помаде у малим, путним издањима...
Што се тиче јавног превоза, “плава новчаница” је довољна за вожњу у једном смеру, док вам у таксију за овај износ неће ни таксиметар упалити. Возачи за 100 динара могу да се паркирају 60 минута у црвеној зони, 120 у плавој, док у белој могу да паркирају возило на три сата. За једну дневну паркинг карту, такође, потребна је “стотка”...
За 100 динара одавно не можемо да купимо један евро, ни долар или рубљу, али је зато једна и по конвертибилна марка за “стотку” ваша...
Све чешће у излозима половне одеће и обуће виђа се натпис “Данас све за 100 динара”, тако да са “плавком” можете да се испрсите и набаците комад одеће или аксесоар.
За купце са “стотком” у yеpu бувљаци и улични продавци су “богом дани”. Избор је широк, те могу да набаве неколико књига, комад-два накита, пар чарапа, две кухињске крпе и најразноврсније дрангулије.
Што се тиче културно-забавног програма, може да се погледа трећина појединих позоришних представа, трећина филма у биоскопима, као и десети део музичких концерата...
Било како било, несклад између примања и новчаних, односно, малопродајних цена и више је него очигледан, те ће тема инфлације још дуго, дуго бити актуелна...
Драгана Клашња