Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Багрем ће осладити овосезонску производњу меда

15.06.2022. 09:37 09:48
Пише:
Фото: Tanjug/ Dušan Aničić

Србија има 850.000 кошница у стационираним и селећим пчелињацима, а по подацима неких удружења пчелара, има их чак око 1.100.000. Имамо и 15.000 регистрованих пчелара, а претпоставља се да се пчеларством бави 30.000 домаћинстава.

Било како било, свима њима ова сезона би се могла осладити. Наиме, у нашим крајевима се ове године очекује рекордна производња меда, захваљујући повољним условима за цветање багрема, оценили су  чланови Групације за пчеларство и производњу меда Привредне коморе Србије (ПКС) и истакли потребу снажнијег пласмана на инострана тржишта где је све већа тражња овог пчелињег производа.

Председник Групације Србислав Видојевић је после седнице ове групације указао да извоз меда ове године опада, а да увоз расте.

„У прва три месеца 2022. године увезено је 222 тоне, што је 28 одсто више него у истом периоду prеthodnе године. Највише меда се увозило из Молдавије, Руске Федерације и Новог Зеланда.

554 тоне извоз у вредности од 3.497.400 евра

Укупан извоз меда у прва три месеца 2022. године износио је 554 тоне, у вредности од 3.497.400 евра и он је за 31 одсто мањи у односу на исти период prеthodnе године. Мед се у прва три месеца ове године највише извозио за Италију, Норвешку и Црну Гору“, рекао је Видојевић, преноси ПКС.

Виши саветник у Удружењу за сточарство и прераду сточарских производа Мирјана Мишчевић оценила је да је неопходно усаглашавење домаћег законодавства са европским, како би се подржао развој пчеларства.

222 тоне меда увезено у прва три месеца ове године

„Технологија пчеларства је напредовала у Републици Србији, што се види из раста броја кошница. Да би се овај тренд наставио, потребно је ускладити законске прописе Србије са прописима ЕУ и што пре основати Радну групу за израду Правилника о пчелињем отрову у ресорном министарству”, изјавила је она.

Истакла је да је до сада пчеларство добијало помоћ од државе за омасовљење, али да је сада неопходно одређеним мерама помоћи развој пчеларства као привредне делатности.

Произвођачи меда указали су на изазове, због неизвесне откупне цене меда ове године, с озбиром на осцилације на тржишту меда 2021. године.

На седници су изнети подаци да је у Србији прошле године произведено близу 7,5 хиљада тона меда и поред тога што климатски услови нису били наклоњени пчеларењу.


Клацкалица на европској пијаци

Пчелари истичу на клацкалицу у међународној трговини. Прецизорају  да је почетком 2022. извоз у Италију порастао за 51 одсто, у Норвешку 28 одсто, у Црну Гору за 52 одсто.

С друге стране, извоз на немачко тржиште смањен за 36 процената у односу на исти период prеthodnе године.


Србија има повољне агроеколошке и метеоролошке услове за гајење пчела, а разноврсно медоносно биље, међу којима су багрем, липа, сунцокрет и ливадско биље, пчелама је на располагању читавих девет месеци.

Такође, према проценама струке, пчеле сваке године опрашивањем приносе у ратарству, воћарству у повртарству Србије повећају за око 150 милиона евра, те је корист од пчеларства многострука.

З. Делић

Пише:
Пошаљите коментар