Србија не може против некога ко поштује њен територијални интегритет

Селаковић је, након састанка са савезним министром за европске и међународне послове Аустрије Александером Шаленбергом, одговарајући на питање аустријског новинара зашто се Србија не усклади са спољном политиком ЕУ и уведе санкције Русији, казао да је наша земља била део државе која је дуги низ година била под санкцијама које, како каже, никоме ништа добро нису донеле.



Истиче да је Србија од првог дана украјинске кризе заузела јасан став и да је осудила активности Руске Федерације према Украјини и рекла да чврсто стоји при поштовању основног принципа међународног права и односа, а то је поштовање територијалног интегритета и суверенитета свих међународнио признатих држава чланица УН.



За нас је рат између Украјине и Русије, рат међу браћом. Ми и са једнима и са другима делимо исте корене, припадамо истој групи народа, култура нам је слична, духовност нам је иста и свака жртва до које дође у том рату за нас је суштинска трагедија, казао је Селаковић.



Наглашава да Србија поштује територијални интегритет Украјине и да ће се на сваком месту залагати за то можда, како каже, посебно, јер је наш територијални интегритет нарушен.



Немојте очекивати да Србија делује против онога ко поштује њен територијални интегритет, ко је у систему УН брана нападима на тај територијални интегритет и суверенитет, истакао је шеф српске дипломатије.



Подсећа да Србија јасно показује свој став и гласањем у међународним организацијама, понашањем према украјинским избеглицама, слању хуманитарне помоћи.



Међутим, дозволите да нам је наш национални интерес на првом месту. Поготову када имате процес који траје 19 година и за који нико не може да вам каже када ће се завршити. У међувремену, наши грађани морају да преживе, указао је.



Додаје да се у доношењу одлука о будућности Србије, државно руководство води националним интересима Србије и њених грађана и понавља да Србија поштује територијални интегритет Украјине, БиХ, али и сопствени.



Оно што се Србија труди да задржи као своје неотуђиво право јесте право да самостално доноси одлуке о својој будућности и то ћемо наставити да радимо, али од првог дана украјинске кризе ми смо рекли да осуђујемо кршење међународног јавног права, да поштујемо територијални интегритет и суверенитет Украјине и да је то нешто чему Србија остаје доследна и верна, каже.



Шеф српске дипломатије каже и да Србија има пријатељске односе са Русијом и да то не крије, али и да је јасно рекла шта мисли о активностима Руске Федерације, односно да их је осудила.



Подсећајући да грађани Србије врло добро знају шта значи бити под санкцијама, Селаковић је затражи да нико не тражи да то радимо другоме знајући колико и на кога лоше утиче.



А да притом морамо да будемо снабдевени нафтом, да и овде људи морају да се греју зими, да фабрике морају да раде, аутомобили да се возе, а да притом нисмо у прилици да рачунамо на помоћ коју ће државе чланице добијати из Брисела, већ да морамо да се ослонимо на наше сопствене могућности и ресурсе, истакао је.



Што се тиче европског пута, Селаковић каже да за Србију други пут или алтернатива том путу не постоји.

Србија на путу ка ЕУ, пут не зависи само од нас

Министар спољних послова истакао је да је Србија јасно на свом европском путу, али да је потребно да се међу државама чланицама ЕУ постигне консензус о томе да ли желе да Западни Балкан постане саставни део Уније.



Једно је грчка жеља, а друго званични став ЕУ, рекао је Селаковић одговарајући на питање новинара поводом изјаве грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса да је жеља Грчке да читав Западни Балкан буде интегрисан у ЕУ до 2033. године.



Одговарајући на питања новинара на конференцији за медије са министром за европске и међународне послове Аустрије Александером Шаленбергом, Селаковић је рекао да Грчка као неко ко је био један од промотера интеграције Западног Балкана још од Самита у Солуну 2003. године јесте витално заинтересована да овај део Европе види у оквиру ЕУ, али да је то питање и за преостале чланице.



То је питање за све државе чланице и није ту само питање где је Србија, већ и где је ЕУ и да ли Унија жели читав Западни Балкан у свом чланству или не и ако га жели, када и под којим условима, истиче шеф српске дипломатије.



У том смислу подсетио је да је на Самиту у Солуну најављено да ће 10 држава постати чланице Уније и да су те државе знале јасно под којим условима и кога дана постају државе чланице.



Захвалио се Шаленбергу што је јасно рекао да је прошло 19 година од када је Западни Балкан на европском путу.



Ми ни после 19 година не знамо где смо и када ћемо негде доћи. Србија је опредељена да остане на свом европском путу, реформише своје друштво због својих грађана, због своје економске и привредне заједнице, због тога што желимо да будемо усклађени са европским друштвима којима тежимо више од 200 година када смо кренули да обнављамо своју државност, казао је шеф српске дипломатије.



Подвукао је да је Србија на свом европском путу, али да је очигледно да тај пут не зависи само од наше земље.



Како каже, на нама је да радимо и унапређујемо своје друштво, правни систем, пословање, ниво инвестиција из држава чланица ЕУ...



Јасно је где Србија себе види и шта сматра ком типу друштва жели да припада, али пре тога потребно је да се међу државама чланицама постигне консензус, истакао је Селаковић.