Град сецесије, Суботица

Центар града на северу Бачке краси око 40 зграда које су настале у стилу сецесије, а још око 60 грађевина тог стила архитектуре налазе се у приградским насељима. Због тога је Суботица позната као град сецесије, па ово богато и раскошно архитектонско наслеђе које је обележје града настоји да сачува и промовише. 

Микша Рот (1865-1944) је на размеђи 19. и 20. века био оснивач и руководилац најпознатије мађарске радионице витражних прозора и мозаика, о чему је предавање одржала историчарка уметности др Олга Нинков Ковачев, уз посебан акценат на Ротов рад у Суботици и стручно вођење кроз изложбу “Историцизам и сецесија”. Име Рота везано је за уређење цркава, синагога, двораца, изложбених дворана и других здања, а његови радови присутни су на грађевинама подизаних у то време у стилу сецесије у Суботици, између осталог Градској кући Суботице. 

Поводом 110 година од предаје Градске куће Суботице која је изграђена у стилу мађарске сецесије у периоду 1908-1912, Градски музеј је организовао обилазак видиковца на торњу Градске куће, највеће и најзначајније сецесијске грађевине у Суботици. До видиковца се успиње уз 260 степеница, али вреди одатле бацити поглед на панораму града и околине, све до Палића и Келебије.  

Када је пре 110 година грађена Градска кућа, на Видиковцу је била осматрачница за ватрогасце. Са овог места  могли су да виде цео град.  Сам торањ је висок 76 метара, а видиковац је  на 45 метара висине. Садашње здање Градске куће је треће подизано на истом месту и саграђена је за непуне две године, а наредне две је опремана украсима којима се и данас диве Суботичани и посетиоци овог града. За садашњи изглед суботичке Градске куће заслужни су тадашњи градоначелник Карољ Биро, те будимпештанске архитекте   Деже Јакаб (1864-1932) и Марцел Комор (1868-1944, док су витражи дела Микше Рота и Шандора Нађа. Декорација целог објекта како фасадног појаса, тако и ентеријера, урађена је у стилу мађарске варијанте сецесије. Поклоници сецесије под утицајем народне уметности, посебно у стамбеној архитектури сецесије, окренули су се обради дрвета по узору на велике дрвене сеоске капије са мотивима месеца, сунца,  звезда, цветова лала, каранфила, ружа и пузавица , све бојено јаком зеленом, жутом, црвеном и плавом бојом. Кров Градске куће прекривен је разнобојним бибер црепом произведеним у чувеној фабрици керамике “Жолнаи” у Печују.  

Међу суботичким здањима у сецесијском стилу је палата Ференца Рајхла (1869-1960) у којој је смештена Савремена галерија Суботица. Архитекта Рајхл је за свој дом изабрао једну од најлепших локација у граду и раскошно украшену палату подигао 1904. Рајхл је у благодети палате уживао свега четири године по уселењу, јер је банкртирао! 

Суботичка синагога је подигнута 1902. године према пројекту Марцела Комора и једна је од најлепших у овом делу Европе. Поред уметничке и естетске вредности, иузузетна је због тога што је једина синагога у Европи са обележјима мађарске варијанте сецесије. Уздиже се 40 метара, а могла је да прими 1.600 верника, од којих 850 мушкараца у приземљу и 550 жена на галерији. Мали број преживалих суботичких Јевреја након Другог светског рата није могао да одржава монументални објекат, па га је 1976. преузео град. Раскошна грађевина је засијала пуним сјајем 2018. године, када је завршена обнова. 

Вредна су помена и друга здања подигнута у стилу сецесије, која дају печат Суботици, попут палате Суботичке трговачке банке, Градске најамне палате, Најамне палате Симеона Леовића, најамне куће Шаламона Соненберга, палате Мађарске опште кредитне банке, Хотела “Златно јагње” , а и Градски музеј Суботице је смештен у палати Микше Деметера изграђеној у стилу сецесије. 

М. Митровић