У Тителу представљена књига "Породица Надежде Петровић кроз 19. век"
ТИТЕЛ: Монографија која прати три генерације наше славне сликарке Надежде Петровић, представљена је у галерији тителске НБ „Стојан Трумић”.
О књизи „Породица Надежде Петровић кроз 19 век” говорили су ауторка, историчарка уметности Драгана Божовић из Чачка и један од рецензената проф. др Драган Булатовић.
Надежда Петровић, знаменита сликарка и фотограф, оставила је иза себе скоро триста уља на платну, око стотину скица, студија и крокија, као и неколико акварела. Стилски се сврстава у токове сецесије, симболизма, импресионизма и фовизма. Надежда је била изданак образоване и патриотски настројене породице Димитрија- Мите Петровића и Милеве рођене Зорић, сестричине Светозара Милетића.
Ауторка Драгана Петровић је хронолошким редом паралелно пратила живот и дело породица Петровић и Зорић, толико педантно да је леву страницу књиге посвећивала нпр. породици Петровић, а десну породици Зорић. Понекад је то било веома тешко испоштовати јер се дешавало да је у одређеној години у једној породици било много занимљивих дешавања, а у другој далеко мање. Неке од следећих година било је обрнута ситуација, па је и то изазивало одређени напор и умеће како све то уклопити у захтевну целину књиге.
- Достигнућа Надежде Петровић и њених сестара и браће резултат су њихових талената, склоности, образовања, напорног рада, жеље за напредовањем, али и наслеђа која чине достигнућа Петровића из prеthodnih генерација. Ова књига је специфична. Она не обрађује тему са гледишта само једне науке. Она обрађује живот и зато представља неку врсту споја историје, уметности, митологије...- рекла је ауторка. - Као рецензенте сам узела стручњаке који полазећи од својих примарних вокација истражују живот и друштво и кроз своја дела указују на значај нашег материјалног и духовног наслеђа и промовишу његово очување, што је била основа и ове монографије. То су др Милош Тимотијевић, историчар и саветник Народног музеја Чачак и проф. др Драган Булатовић, професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду на историји уметности.
У разговору који је уследио констатовано је да без обзира колико знамо о некој особи свако ново истраживање може да донесе заиста нешто ново. Горан Поповић, директор НБ „Стојан Трумић”, веома је задовољан начином презентовања ове вредне књиге, али и реакцијом публике, што га учвршћује у намери да тителској публици приушти још оваквих догађаја.
Стево Диклић