Скупљи динарски кредити са променљивом каматном стопом
БЕОГРАД: „Дешавања код нас када је реч о поскупљењу банкарских услуга и кредитима резултат су тога што живимо у глобалном селу и не можемо побећи од светских дешавања, изјавио је за Танјуг генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.
Он каже да би, што се кредита тиче, реално било очекивати поскупљење динарских са варијабилном каматном стопом.
"Када је све добро и однос понуде и потражње равномерно распоређен, онда имате стабилну економију и могућност да пласирате повољне кредите, што смо имали последњих десетак година. Међутим, када наиђе криза као што је сада, видели смо да су се пољуљали ланци снабдевања, понуда и тражња се пореметила, онда се и све друго мења", рекао је Васић.
Он је појаснио да се тражња за кредитима смањује тако што се повећава њихова цена и то је део монетарне политике централних банака, укључујући и нашу и где је померена референтна каматна стопа.
"То је сигнал да кредити треба да буду скупљи и они ће бити а посебно динарски са варијабилном каматном стопом. Шта ће бити са Европском централном банком (ЕЦБ) и да ли ће она ићи ка рестриктивној монетарној политици, то ћемо видети, јер је за неки дан седница ЕЦБ", навео је саговорник Танјуга.
Говорећи о факторима који утичу на поскупљење банкарских накнада, појаснио је да их има више.
Један је то што банке имају два информациона система од којих један ради а други чека у резерви за случај да први затаји, што је за банке скупо.
Посебно у ситуацији када под утицајем садашње кризе нема довољно компоненти, сервера, хардвера и слично и када су они скупљи за 20 до 30 одсто у односу на prеthodni период.
"То је једна компонента а друга је раст плата, нарочито стручњака који воде рачуна о информационим системима док је трећа раст цена некретнина, који банке плаћају кроз закуп пословног простора", рекао је Васић.
Он је истакао да за сада, без обзира на кризу, инфлацију, повећање референтне каматне стопе и остало, грађани редовно измирују своје обавезе и плаћају рате кредита те да је степен наплативих кредита исти као пре избијања кризе узроковане пандемијом коронавируса.
"За сада је све стабилно и мирно, људи штеде и то више у динарима него у еврима, када се гледа у процентима али и даље доминира евро штедња. Код узимања кредита се још не примећује успоравање", навео је Васић.
Додао је да ће време показати како ће то изгледати у наредном периоду, због свих мера које преузима централна банка и да постоји санса да се пласмани незнатно коригују управо да би се тражња за кредитима смањила а онда и инфлација вратила у очекиване токове.
Одговарајући на питање шта би он тренутно саветовао људима, да ли да штеде и у којој валути рекао да овде постоји неписано правило 50-30-20.
"50 је оно што морате да купите и без чега не можете, 30 спада у категорију да можда мора а можда и не мора да се купи а 20 увек штедите. Мој савет је да се штеди у банци јер је то сигурно због камате а верујем да ће после свих ових мера државе, односно Народне банке, бити и додатно стимулисана штедња и то у динарима", рекао је Васић.
Додао је да постоје два плуса за оне који штеде у динарима, при чему је један стимулативнија камата а други чињеница да се не плаћа порез на камату на динарску штедњу.